Migranti mu gurnuli nož po grlo i naredili daj srpske pare! Ja ne želim da me proteraju iz mog grada!

Igor Simonović (42) iz Sombora dugo će pamtiti 5. januar, kada su ga napala dvojica migranata u gradskom parku i prislonivši mu nož na grlo, zahtevali da im da „serbia money“. Nekako je uspeo da pobegne, slučaj prijavi policiji koja je privela napadače i protiv kojih je pokrenut postupak.

Foto: Pixabay
-I danas se ježim kad se setim te večeri. Išao sam u grad, oko 21 čas, u mračnom delu parka ščepala su me dvojica i gurnuli na klupu. Stariji i višlji mi je stavio nož pod grlo, svojim nogama obuhvatio moje, tako da nisam mogao da mrdnem, dok je mlađi počeo da me džepari stalno ponavljajući „serbia money“. Kad sam odgovorio da nemam, zahtevali su da im dam telefon, koji su mi napipali u džepu. Pošto sam morao da ustanem, da izvadim telefon iz džepa, onaj sa nožem se malo pomerio i u tom momentu sam ih obojicu gurnuo i počeo da bežim koliko su me noge nosile, prepričava nam Igorsvoj „bliski susret“ sa migrantima i naglašava da se nikada nije tako uplašio, kao te večeri.

Migranti, kaže, nisu krenuli za njim. Sve prolaznike kroz park, koje je sretao je upozoravao da ne idu tim mračnim delom gde je on napadnut i produžio je ka policiji.

-Tek na svetlu sam video da mi je krvava jakna i da mi je kosa umrljana krvlju. U policiji sam čuo da je taj stariji, što mi je držao nož pod grlom, pretučen na autobuskoj stanici i da mu je otet novac. Uhvatili su ih kod Lukoil pumpe, lako su ih prepoznali i doveli u stanicu. Pokazali su mi u policiji nož, dugačak 30 cm. Potvrdio sam da su oni u pitanju, dao izjavu, uzeli su otiske krvi sa moje kose i jakne i nakon toga sam otišao kući, nastavlja Igor.

Dodaje da je javni tužilac protiv njih predao tužbu sudu.

-Nisam ubeđen da ću dobiti ikakvu satisfakciju, ali želim da se slučaj prcesuira, da se donese presuda kojom će biti okrivljeni, da delo koje su učinili ostane zabeleženo u sudskim analima, jer po pravilu čine šta hoće, ali ni za šta ne odgovaraju, dodaje Igor i zaključuje da se u svom gradu ne oseća bezbedno i da je to strašno što je tako.

-Od te večeri izbegavam mračna mesta, obazriv sam, ali isto tako neću da se povlačim, već aktivno učestvujem u svim protestima protiv migranata, zaključuje naš sagovornik.

NE ŽELIM DA BEŽIM IZ SVOG GRADA

Slično razmišlja i Zoran Jovanović, kome su migranti u nekoliko navrata provaljivali u kuću i vikendicu, iza sebe ostavljali haos i uneli strah u bezbednost porodice.

-Provaljivali su mi nekoliko puta u kuću, u Izletničkoj ulici, udaljenu oko 500 m od Centra za migrante u Šikari. Iza sebe su ostavljali haos. Kad sam ih jednom zatekao i ušao u raspravu sa njima zašto upadaju u privatni posed, oni su mi hladno rekli da su „skupljali orahe“ i potom pobegli. Provaljena mi je i vikendica na Vagonima, nalazi se na početku naselja. Moja ćerka tamo često odlazi i voli da bude i odmah mi je prostrujalo kroz glavu šta bi bilo da se zatekla tamo kad su provaljivali? Ne smem ni da izgovorim, od straha, šta mi je sve palo na pamet. Mlađa ćerka se vraća biciklom u pola 10 uveče iz muzičke škole baš tim, najfrekventnijim putem za migrante. Nekad idem da je sačekam, nekad smo na telefonskoj vezi dok vozi, uglavnom, živim u strahu za svoju porodicu, ogorčen je Jovanović.

Dodaje da ga jako iritira njihovo bahato ponašanje, kao i to što policija i vlast to tolerišu.

-Pitam se koga policija treba da zaštiti, a koga stvarno štiti? Da li nam migranti trebaju u našoj sredini, ko su oni uopšte, kakve bolesti donose, kakva je istinska politika vezana za njih? Ja, sa svojih preko 50 godina ne želim da bežim odavde i menjam svoj život. Ovo je moja država i drugu nemam, zaključuje Jovanović, pitajući se da li bi policija drukčije postupila da se radi o napadu na njihove porodice i imovinu, a što realno može i da se dogodi, jer niko nije zaštićen i bezbedan.

UDRUŽENI U GRUPU NA FEJSBUKU

Građani, zabrinuti za svoju i bezbednost svojih porodica i imovine počeli su samoinicijativno da se okupljaju, razgovaraju, daju predloge i rešenja za probleme u kojima su se našli. Tako je, nedavno, nastala i grupa na Fejsbuku, pod nazivom „Udruženi građani Sombora“, koja ima oko 2.500 članova i svakog dana je sve brojnija. O ovoj grupi je, osim ostalog, navedeno da je želja njenih članova da se svaki građanin bezbedno kreće ulicama grada, da institucije budu u službi građana, da im se ne nameće ono što ne žele, kao što su prihvatni centri za migrante, da se subvencije daju porodičnim firmama i poljoprivrednim gazdinstvima, a ne strancima.

Takođe, u diskusijama, članovi iznose svoja iskustva iz „bliskih susreta“ sa migrantima. Tako je Vesna, 24. januara objavila da su te večeri, trojica migranata napali ženu oko 19 i 30 časova, da je jedva uspela da im umakne i da se to dogodilo na Sonćanskom putu, ispred radnje PerSu. Jelenaje napisala da je, u autobusu, migrant namigivao njenoj maloletnoj ćerkici, dok je Sanja navela da se plaši da boravi u sopstvenoj kući, jer su joj samo u razmaku od par dana, migranti dva puta bili „u poseti“.

-Prvi put nisam videla lice, ali drugi put kad je naslonio glavu na moj prozor, gledajući unutra, bili smo oči u oči i tresla sam se kao nikad u životu. Taj strah nikada do sada nisam osetila. Posle prvog puta sam zvala policiju, došli su i manje od sekundu zagledali kapiju, sa rukama iza ledja i glave pognute nadole. Nisu se ni potrudili da pogledaju detaljnije, iako im je rečeno da se tu, preko kapije, kriju migranti, navela je Sanja i dodala da zbog svega toga ne izlazi iz kuće bez pratnje. Ako već mora, kaže, obavezno ide taksijem koji je čeka dok ne obavi posaokoji ima i odmah vrati kući.

Izvor: Apatinske novine