Moralna lekcija čitavom regionu: Musliman sam, ali ne dam na braću hrišćane VIDEO

Demokratska Crna Gora je jedna od najglasnijih u svojim zahtevima da vlada povuče Predlog zakona o veroispovesti, jer se njime deli već duboko podeljena država.

Video sa porukom Dženana Kolića, poslanika Demokratske Crne Gore, u kojoj on kaže da je musliman, verom i nacijom, ali da ne da na braću hrišćane i da neće dozvoliti da crkve i katedrale budu pretvorene u skladišta cigareta, a džamija u banku Aca Đukanovića, prešao je milion pregleda na društvenim mrežama.

Kolić se, pišu Vijesti, pobunio protiv otimanja drugima, jer zna da se oni koji danas otimaju jednima time neće zasititi, nego će sutra otimati i drugima.
Zato je, povodom predloga Zakona o slobodi veroispovesti, poručio:

„Dogovor kuću gradi, a svađa je razgrađuje. Crna Gora je dom svih nas, zato je država dužna da se dogovori sa svima, a zakon mora biti proizvod saglasja sve tri tradicionalne konfesije u Crnoj Gori. Onaj zakon koji nije prihvatljiv za jednu crkvu ili versku zajednicu, nije prihvatljiv ni za mene kao Muslimana, ni za Albina kao Bošnjaka, ni za Vladimira kao Srbina, ni za Vilsona kao katolika, ni za Zdenku kao Crnogorku, niti za sve nas u Demokratskoj Crnoj Gori, a ima nas svih vjera i svih nacija. Ne damo da otimaju bilo šta i bilo kome, jer ako to dozvolimo, danas će oteti njima, a sutra nama“.

Naveo je i da je DPS vlast udarila na hramove, katedrale i džamije, udarila je i na Hram Hristovog vaskrsenja u Podgorici, i na Husein-pašinu džamiju u Pljevljima, i na katedralu Svetog Tripuna u Kotoru, ali udarila je i na ono najsvetije – hram ljubavi i zajedništva koji je, u Crnoj Gori, među braćom, među različitim nacijama i konfesijama oduvek postojao.

Vijesti pišu da je Dženan Kolić prepoznao nameru DPS-a za gaženjem svih svetinja u Crnoj Gori kako bi uspostavio novu religiju čiji se najautentičniji prikaz može videti na onoj poznatoj fotografiji gde grupa „vernika“ u sladostrasnom zanosu miluje sliku Mila Đukanovića.

Prozreo je , kažu, Kolić nameru da se Hram Hristovog vaskrsenja pretvori u magacin za pakete švercovanih cigareta, Husein-pašina džamija u banku Aca Đukanovića, a katedrala Svetog Tripuna u Kotoru u međunarodno skladište narkotika.

„Prozreo ih je i rekao im je ‘ne’. I pozvao i vas da im još jače kažete ‘ne'“, zaključio je podgorički dnevnik.

Njegova poruka je šerovana gotovo 3000 puta širom regiona, 2000 puta komentarisana i lajkovana od preko 17.000 korisnika društvene mreže Fejsbuk.

Šta je to u Dženanovoj izjavi naišlo na toliki odjek, ne samo u Crnoj Gori, već u celom regionu? Šta je to u njegovim rečima što smo svi mi osetili sebi bliskim i prijemčivim?

„Dobar glas se daleko čuje, a zao još dalje, pa nosioci vlasti imaju startnu prednost koja se sastoji od više predajnika, ali Dženan Kolić je uspeo i to da anulira.
Čuvajući Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, čuvamo Husein-pašinu džamiju u Pljevljima, čuvajući Hram svetog Vladimira u Baru, čuvamo Osmanagića džamiju u Podgorici, čuvajući Manastir Ostrog u Danilovgradu, čuvamo Hadži-Ismailovu džamiju u Nikšiću, čuvajući manastir Moraču u Kolašinu, čuvamo katedralu Svetog Tripuna u Kotoru, čuvajući objekte svih konfesija i svih naroda, čuvamo i sami sebe. Čuvajmo jedni druge, bez obzira na veru ili naciju. Braća smo bili, braća moramo ostati“, poručio je Dženan Kolić u poruci koja je obišla region.

Podgoričke Vijesti pišu da je Kolić, pre svega, održao moralnu lekciju svima u Crnoj Gori, podsetivši i produbivši nadu da na prostorima te države i danas, još, stanuje duh Marka Miljanova, Ivana Crnojevića i Skender Bega, ali i etika merhameta, koju je iskovala islamska zajednica kroz primere milosrđa i velikodušnosti ili, iz bliže prošlosti – lepi duh i primer Srđana Aleksića, čije ime nosi i jedan od podgoričkih bulevara, što bi, valjda, trebalo da znači da do vrednosti koje on personifikuje, i danas držimo.