On je najbolji đak u Srbiji: Čuva oko 100 nagrada, na maturi imao 111 poena

„Mladi heroj Srbije“, laureat Sretenjskog priznanja, državni šampion iz istorije i književnosti, đak generacije. Oprobao se i kao pisac. Veljko Đurić ima samo 15 godina, a već pozamašnu biografiju.

Ovaj mladi Nišlija je učenik prvog razreda prirodno-matematičkog smera Gimnazije „Svetozar Marković“ koji je na raznim takmičenjima i smotrama znanja osvojio skoro 50 nagrada. Počeo je da se takmiči od petog razreda osnovne škole i od tada je samo ređao nagrade i priznanja.

„Imam ih ukupno 49. Poslednje dve sam dobio pre 10-ak dana, na takmičenju iz istorije sam osvojio prvo mesto, kao i na Olimpijadi iz ekologije. Te su mi i jedne od najdražih. Takođe, ponosan sam na jedno prvo, jedno drugo mesto na državnom takmičenju iz književnosti, drugo mesto na državnom takmičenju iz fizike, treće mesto na državnom takmičenju iz matematike“, nabraja za MONDO ovaj gimnazijalac.

Na policama u svojoj sobi čuva i 70 priznanja od raznih fondacija, kao i 90 diploma. Poslednje priznanje, njemu i najdraže, je Sretenjska medalja koju mu je dodelio predsednik Srbije prošlog meseca.Nagrada mu je pripala“za izuzetne zasluge i postignute rezultate u javnim delatnostima.“

”To što sam najmlađi dobitnik ove nagrade za mene je izuzetna čast i jako sam ponosan na to. Pre svega što je ovo najprestižnija nagrada među svim do sada. Ovo nije samo izuzetna nagrada za moj rad, zalaganje i sve ono što sam uložio u prethodnom periodu, već dolazi na neki način i kao obaveza jer imam stegu da opravdam ovu veliku nagradu, ali i da nastavim u budućnosti da se bavim naukom i da postižem rezultate bolje nego što sam to do sada radio i da pomeram svoje ciljeve za korak dalje”, kaže Veljko, koji je “iako je u duši prirodnjak” vrlo rečit i elokventan.

Prošle godine je proglašen i “Mladim herojem Srbije”, a u lokalne medije je dospeo i zbog izvanrednog uspeha na maturskom ispitu na kojem je osvojio čak 111.3 poena od maksimalnih 100.

“I priznanje ‘Mladi heroj Srbije’ mi je vrlo značajno, pre svega kao veliki stimulans za moj dalji rad, ali i pokazuje da nismo samo jedna izgubljena generacija u svetu poroka i loših strana savremenih tehnologija”, ističe mladi Nišlija.

Ne krije da je za sve to bilo potrebno mnogo vremena, truda i rada, a posebno što je učestvovao na mnogobrojnim takmičenjima koja su iz potpuno različitih sfera. Tako su njegova svakodnevica postali okršaji u znanju iz matematike, fizike, hemije, biologije, ekologije, ali sa jednako dobrim rezultatima i iz istorije, književnosti i gramatike.

“Otuda i toliko bodova na maturskom ispitu. Zbog tri osvojena prva mesta u osmom razredu prešišao sam tih 100 posto”, kaže kroz osmeh naš mladi sagovornik.

Mladi Đurić je zahvaljujući svom dogodinjem takmičarskom stažu i sam bio pokretač i organizator jednog takmičenja.

Pre nekoliko godina sam organizovao kviz iz biologije „Takmičarskim duhom do pobede“ na nivou opštine i veoma sam ponosam na to. Bilo je i zabavno i poučno.

To je, kako kaže, bio njegov projekat koji je na prvom mestu potencirao timski rad i ispoljavanje individue u timu, a prva tri mesta osvojila su i vredne nagrade.

I pored brojnih obaveza u školi, pripremanja za takmičenja koja traju i mesecima, Veljko je napisao i dva romana.

„Vilinska grobnica“ je priča usresređena na epsku fantastiku, sadrži elemente istorijskog, odnosno kriminalističkog, upravo kao proizvod mog interesovanja za književnost i nauku. Napisao sam i roman ‘Krvavi lavirint’, čija je glavna tema kriminalistički slučaj i istraga zločina. On bi uskoro trebalo da se pojavi u knjižarama. To i moj omiljeni žanr, naročito volim romane Agate Kristi i Jua Nesbea”, priča mladić iz Niša, koji se kaže, uz pisanje opušta, oslobađa svih stega.

”Preselim se u neki sasvim drugi svet i to mi izuzetno godi”, veselo će Veljko.

Prija mu i druženje sa porodicom i prijateljima, koji su mu takođe veliki podsticaj za nove ispehe i neizmerna podrška.

Vremena, ističe, za sve ima jer je dobra organizacija „pola posla.“ Uči dva do tri sata dnevno, ništa više nego većina vršnjaka, a većinu gradiva zapamti na času.

„Čini mi se da sam radne navike stekao u hodu, adaptiravši se na nove izazove i obaveze, ali i sav teret koji su donosile nove obaveze i gradivo odgovarajućeg razreda. Smatram da najveći deo gradiva savladam slušajući na časovima, te radeći domaće zadatke.“

Najveća podrška su mu otac i stariji brat koji ga prate na njegovom takmičenjima, raduju se sa njim njegovim nagradama i priznanjima.

On im uzvraća neizmernom ljubavlju, ali ravnoporavno učestvuje i u kućnim poslovima.

„Trudim se da pomažem u kućnim poslovima koliko mogu, jer smatram da sa (već) petnaest godina treba da preuzmem deo obaveza na sebe i na taj način olakšam svojim ukućanima koji meni pružaju nedvosmislenu podršku“, kaže mladi Nišlija.

Želja mu je da se bavi genetskim inženjeringom i da kada dođe vreme upiše biotehnologiju.

”Pošto sam se takmičio kako iz društvenih, tako i iz prirodnih nauka, možda nešto što mi je najveću pažnju privuklo jeste biologija u kojoj sam se isprobao i kao organizator takmičenja i kao veoma uspešan takmičar. U genetskom inžinjeringu ima još dosta prostora za istraživanja i to je još jedna od razloga zašto me privlači.”, kaže Veljko.

Svojim vršnjacima, ali i nama starijima svojim radom, kaže, želi da pokaže da današnja generacija ipak nije izgubljena, neborbena i lenja.

“Vredi se boriti sa sebe i svoje ideale. Rezultati će sigurno doći”, ističe ovaj vredni gimnazijalac.

izvor: mondo.rs