ОВА КАНАДА ДАНАС, није земља у коју бих ја дошао“ Горан брутално о кирији… (ВИДЕО)

Ја сада нисам срећан у Канади, каже Горан који је 2011. отишао из Србије. Иако му фино иде, набројао шта се све променило: Кирија за једнособан стан у Ванкуверу је 3.000 долара, а за двособан 4.000 и више! Како ће неко ко има 3.500 плате да плати стан од 3.000 а где су рачуни, па осигурање, па рата за ауто

Ја сада нисам срећан у Канади, али мој досадашњи живот ме је тако очеличио да је депресија код мене врло кратког даха… Ова Канада данас, није земља у коју бих ја дошао – искрено каже Горан из Србије, машинац, инжењер, који је с породицом – супругом и ћерком, 2011. године напустио Србију и преко океана отишао у Канаду, у Ванкувер, где и данас живи.

– Данас, ова и оваква Канада јесте земља у коју ја не бих желео да дођем – вели Горан, присећајући се својих почетака и доласка те наглашавајући да кад се тамо једном дође оне паре које мораш да имаш да би уопште ушао у Канаду заиста су ти преко потребне, а врло брзо се истопе.

Шта се променило у последњих десетак година?

– Шта се променило или боље рећи шта се није променило… Кад смо ми дошли 2011, тад је Канада била некако живахна, енергична, долар је био упарен с америчким, плате су биле врло пристојне а цене некретнина ниске, према имигрантима су се понашали фино… Улице уредне, нема графита, људи пријатни иако је било тешко… Мени је било мало лакше јер сам имао струку која се тражила програмирање, машинац… па сам почео да радим већ после 10 дана. Супрузи је било теже, била је у Србији наставница у основној школи, а овде то не можеш да будеш док не положиш неке испите и док се не дошколујеш што је макар две године па да добијеш лиценцу. Оно мало пара што смо имали, брзо се истопило, срећом имао сам сталан посао и плус сам нашао додатни посао – присетио се Горан за Јутјуб канал Драгана Ракоњца који бележи судбине и приче из живота наших људи који живе и раде широм Северне Америке.

Успели смо и стан да купимо, плате су тад биле добре

– Лепо нам је кренуло, супруга је нашла посао у једној лабораторији и као да је нешто кликнуло али ми то нисмо ни приметили јер смо били у еуфорији, за три године стекли смо што у Србији нисмо могли ни за десет… Успели смо и да купимо стан јер је у том тренутку плата била добра, имали смо и нешто еxтра са стране, а цене некретнина биле су повољне. Године 2016. добили смо другу ћеркицу.

Рекао сам сам себи – нама је супер, имамо стан, ауто, још једно дете и све је добро. Старија је завршила факултет, нашла добар посао, осамосталила се, сама исплатила школовање уз рад кроз праксу и има фину везу, момка с којим живи…

Своје ћерке видим у Европи

Горан каже да би своје ћерке у будућности волео да види у Европи, у некој од земаља ЕУ јер сматра да ће тамо имати много бољи живот него у Канади пошто је гледао званичну статистику која каже да је Канада тек на 16. месту држава света с најбољом зарадом и квалитетом живота а пре ње је чак 12 земаља ЕУ.

– Гледам и ако се ја скућим у Србији у будућности а моје дете рецимо ради у Италији и Луксембургу, лакше ми је да ујутру доручкујем, попијем кафу и седнем у кола и већ сам јој поподне на вратима, а не да прелећемо океане…, каже Горан.

Али 2019. примећујем да се нешто мења у Канади

Али 2018. и 2019. примећујем да се нешто мења у Канади, у друштву и уопште. Пре тога пуно радим, устајем рано, занимам се млађим дететом па кад заспи ја опет радим јер жена у почетку није имала посао па је требало све да се плати, рачуни, и тад је почело да се осећа да нешто није ту више како треба.

Прво нисам ни осећао, ни видео шта, а онда се 2020. појавила и пандемија у којој сам ја одмах на почетку имао корону јер нисам примио вакцину пошто тад још није била ни измишљена. Прележао сам је, било је тешко, био сам у потпуном карантину и изолацији… Тад је почело у Канади да се прича о некаквим масовним гробницама које су само прегледане сонографом али не и отворене да се види ко је стварно унутра и отад је почела прича о староседеоцима…

– Чини ми се да отад бели људи попут мене, који су дошли у потрази за парчетом хлеба…. на неког је кривица морала да падне а током година све више пада на те беле људе… Како и зашто? Па ево рецимо 2020. кад је млаша ћерка почела да расте па је било потребно да се крене у забавиште, а после и у школу… Кад је имала 5 година, тад је и пошла у предшколско, годину дана раније у односу на децу из Србије. Она значи полази у забавиште а ја волим да знам шта се дешава и питам је ја о чему сте данас причали у забавишту а она 5 година и овако ми каже: Причали смо о неким белим чикама које нису дале црним чикама да пију воду на чесми… Па јел то за децу њиховог узраста…

Колико кошта услуга бебиситерке у Канади

Због свих обавеза у породици и јер сам хтео да се више посветим млађем детету, морао сам да напустим други посао а са супругом сам се договорио да нам бебиситерке нису потребне јер је бесмислено да идеш на посао да зарадиш 3.500 долара а онда платиш другом 2.500 да одгаја твоје дете – боље да учи од нас него од неке Филипинке или Кинескиње а оне су најјефтиније кад је реч о понуди бебиситерки.

– Гледам онда од себе… ја сам појам црног и белог човека почео да уочавам тек кад сам имао 13-14 година а кад сам био дете волео сам и беле и црне глумце, подједнако сам их волео и нисам правио никакву разлику а онда сам почео да увиђам шта се догађа у Канади – људе су почели да деле тако да имамо црни месец у канади, па латино месец па староседелачки месец… Барем 4 културе имају своје месеце кад се изучавају у школи, а онда сам питао јел има неки бели месец и схватио да нема. А кад гуглаш, европски или месец европске културе која је толико дала Канади, тога данас нема, једино што сам изгуглао јесте прича о деколонизацији.

Горан набројао шта се променило

Пад куповне моћи

Невероватне цене некретнина и кирија

Пад стандарда у здравству

Пад квалитета у школству

Пораст криминала

Како је изгледао њихов почетак у Канади

Кад дођеш с неколико кофера, мораш да гребеш како знаш и умеш да останеш и било је тешко посебно првих годину дана али срећом наилазио сам на неке фине људе, добио сам сјајан посао и успели смо да нађемо јефтинињи стан који је иначе јако тешко наћи… Нисам имао никог у Канади кад смо дошли а стан смо изнајмили још пре него што смо пошли из Србије да бисмо имали где да будемо кад дођемо а онда смо наишли на менаџере – мужа и жену Србе који држе неколико зграда. То нам је био први контакт с нашим људима. Иначе, додаје Горан, српска заједница или људи с нашег подручја тамо генерално су и у Ванкуверу и у Канади некако раштркани, то је мој утисак.

Иначе, у почетку сам морао да грабим и прихватам све могуће послове како бисмо испливали на површину. Примања су покривала трошкове и остајало је мало преко и то је по мени било добро. Времена за дружење није било, жена је радила неке „парт-тајм“ или сезонске послове. Старија ћерка се срећом уклопила лепо у њихов средњошколски систем а дошла је из гимназије у Новом Саду. Последње две године средње школе биле су јој као распуст јер је она већ све то знала и научила у Србији а енглески је тако добро знала да јој није био потребан ни тај курс који у 90 одсто случајева имигранти морају да узму како би разумели градиво.

Каква је разлика у школском систему

Супруга је била наставник у основној школи у Србији а канадске школе стављају нагласак на социјализацију и да деца уче с разумевањем док се у Србији учи много више а кад научиш толико, а још имаш и предиспозиције, онда ти ово њихово у Канади буде за доручак. Старија ћерка је после средње уписала факултет, завршила у року, радила кроз праксу и сама га отплатила а зашто? Зато јер је у Србији стекла сет навика иако се учила гомила беспотребних ствари. Капацитет онога што се научи у Србији је енорман у поређењу с оним у Канади а дете које заврши школу у Србији, можеш да га ставиш у Канаду и оно ће да процвета.

Млађа ћерка је пошла у школу и разочаран сам. Други је разред а то је први у Србији. Однос детета и наставника је много необавазујућ, имате мало енглеског, мало природе и друштва, мало математике а највише се учи како не искакати и увек су два разреда у једном – забавиште и први, онда први и други, други и трећи а поента је да би се препознала деца која брже уче па да пређу у виши разред.

Млађој ћерки држим српску азбуку на зиду

Тако млађа ћерка дошла из школе и треба нових 12 енглеских речи да набуба на памет а ја јој кажем колико је енглески језик нелогичан кад једно пише а друго говориш, кад мораш речи да учиш на памет. Имам српску абзуку и абецеду на зиду, да научи…

Што се средње тиче, 3. и 4. разред било је оно што је старија ћерка већ прешла у 1. и 2. средње у Србији, разочаран сам у школски систем њихов… Њихов систем не школује генијалце већ их само школује лични ангажман родитеља, посебно се то види код Азијата који много плаћају и дају на часове језика, математике и музике…

Колика је кирија и колико кошта да се купе стан или кућа

Кирија за једнособан стан у Ванкуверу износи 3.000 долара а за двособан 4.000 и више, а просечна плата је у Британској Колумбији нижа за 5 одсто и износи 50.000 долара бруто а кад се од тог одбије за пензију, па порез, ако остане 3.000 – 3.500 месечно. Ко сад дође у Канаду, његова плата је нешто између минималне и просечне па како ће онда, ако има 3.500, да плати стан од 3.000, па где је осигурање аута, па рачуни…

– Кад је реч о некретнинама, оно што је 2005. коштало 100.000, сад у 2023. кошта 1,2 милиона а плата није порасла толико већ можда два-три пута, каже Горан и пита се:

– Да ли ова земља вреди тих пара које могу да створим да бих у њој живео ? Дефинитивно морам да кажем не! Канада захтева изузетно много труда и рада али и потискивања идентитета како би се прилагодио новом моделу понашања и размишљања јер данас мораш, кад се представљаш у Канади, да кажеш дал си мушко или женско и како желиш да те ословљавају – он или она, такав је закон донет.

Људи овде често падају у депресију па је број младих депресивних од само 16-17 годна изузетно порастао, а то су тек деца.

Просечна цена за стан у Ванкуверу је 800.000 долара а за кућу од 1,8 до 2,5 милиона. Како неко млад ко сад дође а има просечну плату, и не може да покрије ни рату, ни кирију, и како ће он да стави на страну 100.000 долара мин ималног депозита да уопште дође у прилику да отплаћује 700.000 долара кредита с каматом од 6 одсто, па то је месечна рата од 5.000 или 6.000 долара?!

– А где је интернет, па комуналије, па одржавање зграде, па осигурање, па рата за ауто – пита се Горан који је давно успео да се скући, купи себи и породици стан у Ванкуверу, јер су времена била другачија.

Кредит и хипотека

Систем је направљен тако да на сваких 5 година обнављаш хипотеку и они ти ту утрпају и рату за ауто или неки други дуг као на пример на картици само да те задрже да плаћаш до последњег радног дана, чак и после тога, па су и те рате много порасле.

– Ако си досад плаћао рату од 2.000 долара, твоја нова рата биће за око 700 или 1.000 долара већа за тај исти стан који већ отплаћјеш годинама под условом да ти не накаче још неки дуг да отплаћујеш.

– Колико треба да будеш храбар или луд да се у то упустиш? Ја не жалим што смо ми дошли, али ми смо дошли у неко друго време кад су цене некретнина биле мале а плата пристојна… Размишљам о ћеркама, посебно млађој, кад буде пунолетна и тражила посао колико ће у Канади наћи простора за себе, у Канади у којој се структура становништва приметно променила, а форсирају се и намећу закони и обрасци понашања којих некад није било. Само прошле године у Канаду је дошло милион нових људи – закључује Горан.

IZVOR: Kurir.rs/SĐP/Youtube