„Pamti, pričaj kad su padali, pamti hrabri stroj“ – Zbog OVOGA se ceo svet divio junacima Cerske bitke! (VIDEO)

Značaj ove bitke i pobeda Srba je utoliko veća što je na drugoj strani bilo austrougarsko carstvo, nebrojeno puta moćnije.

U 5 sati ujutru krenio je 28. praški puk. Nepristupačnost terena i loši uslovi, poput žege i nedostatka vode bili su prvi problemi sa kojima su se neprijateljski vojnici suočili. Još značajnija činjenica je ta što austrougarska vojska nije imala nikakav podatak o kretanju srpske vojske.

Postoji podatak da su Austrougari za osam sati prešli samo pet kilometara, da kuhinje nisu mogle da budu organizovane, da je žega koja je toga dana bila neverovatna bila veoma otežavajuća okolnost po austrougarsku vosjku. Takođe, predlagano je da se osmotre, ali komandant 21. landver divizije Artur Pšiborski naređuje pokret pravac Sakalište. Za to vreme kreće nevreme, a izvidnica Mihajla Rašića izbija na Cer.

Počinju da lete prvi meci, ali komandant 42. bataljona Podgajski koji je izbio oko 22:30 preko Velike i Male Lisine na put Šabac-Tekeriš nije bio uznemiren, jer je smatra da su to delovi Lešničkog odreda, ne shvatajući ozbiljnost situacije. Za Čehe iz praškog puka ovo je bio preveliki napor. Na Divču su ostali 6. i 7. četa 28. praškog puka sa komandantom Jozefon Fridlom.

Sa druge strane, na čelu srpske vojske je legendarni Stepa Stapanović, koji je posle ove bitke dobio čin  – VOJVODE.

Komandant Druge srpske armije, general Stepanović je obrazovao Cersku udarnu grupu od Moravske divizije I poziva i Kombinovane divizije sa ciljem napada u dolini Jadra. Stepa Stepanović je shvatio važnost planice Cer. On je samoinicijativno odlučio da zauzme njene važne i dominantne kote Trojan i Kosanin grad.

Stepanović je ceo tok bitke posmatrao iz sela Draginje. U tom se selu i danas nalazi klupa sa koje je komandovao bitkom. A onda, oko 3.00 ujutro 15. avgusta 1914. godine, krenula je Kombinovana divizija prvog poziva iz sela Banjana kod Uba.

Srpska vojska bila je veoma motivisana i disciplinovana. Hrabrost uz motivisanost, borbeni i slobodarski duh srpske vojske ušle su u legendu.

Kada je zauzet Rajin grob bitka se završila, srpska vojska je pobedila, a ostaće i upamćene reči Stepe Stepanovića koje je uputio vojnicima.

– U ime otadžbine i naroda srpskog, ja koji sam imao sreću da komandujem u ovoj bici, izjavljujem svoju najdublju zahvalnost junacima Druge armije, junacima koji izvojevaše ovu slavnu pobedu i prognaše neprijatelja iz otadžbine kiteći svoje zastave slavom koja će sijati dok srpstva traje – rekao je Stepa Stepanovoić tada.

Iako nadmoćnija u svakom smislu, sem u moralu i slobodarskom duhu, austrougarska vojska gubi. Srpska vojska pobedom na Ceru ulazi u legendu kao vojska koja je izvojevala prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Svetski mediji počinju sa oduševljenjem da pišu o Srbima i srspkoj vojsci.

Gubici su sa obe strane bili ogromni, ali veći sa austrougarske strane.

U čast ove slavne pobede kompozitor Stanislav Binički u Valjevu je komponovao čuvenu patriotsku pesmu „Marš na Drinu“.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi

Kako smo se hrabro borili

Pevao je stroj, vojev’o se boj

Kraj hladne vode

Krv je tekla, krv se lila

Drinom zbog slobode.

U čast ove pobede i u čast komandanta Gvozdenog puka Milivoja Stojanovića nastala je ova slavna kompozicija koja je postala simbol hrabrosti Srba u Prvom svetskom ratu.