Preti nam nestašica „žutog zlata“: Dok se svet otima oko nafte, onog najpotrebnijeg više nema u izobilju

Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i evro, zbog pada cena nafte.

Svet je, pored korona virusa, bio opsednut krizom nafte i njenim bizarnim padom. Međutim, negde po strani, gotovo neprimetno tržište je drmala jedna druga kriza, pšenična ili kriza žitarica.

Pšenica postaje „žuta nafta“, pa i važnija od goriva i derivata. Prema podacima UN organizacije za poljoprivredu, hranu i zdravstvo, ta kriza, mogla bi da dovede do globalne nestašice pšenice, a ponegde i da izazove glad.

Neki analitičari smatraju da bi mogla da se ponovi 2010. godina kada je zbog suše i slabije žetve u nekim vodećim proizvođačima žitarica došlo do nestašica žita u arapskim zemljama, što je, između ostalog, bio dodatni podsticaj za talas revolucionarnih protesta poznat kao Arapsko proleće.

Rusija je, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i najveći svetski izvoznik žita, obustavila izvoz do početka aprila. Time je izazvala napetost na tržištima i paniku kod glavnih uvoznika, poput Egipta, Indonezije, Alžira, Maroka, Nigerije i posebno Turske, koji već imaju problema sa zalihama. Pšenica je postala skuplja od nafte, što dosada nije zabeleženo u istoriji.

Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i evro, zbog pada cena nafte. Osim toga, i ove se godine očekuje vrlo dobra žetva. Rusija se u poslednjih 20 godina vratila kao jedan od glavnih igrača na tržištu žitarica, među najvećim je proizvođačima i prvi svetski izvoznik.

Zabrana izvoza sada se ne odnosi jedino na četiri države koje su u ruskoj orbiti: Jermeniju, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

Egipat, koji je najveći svetski uvoznik već je nešto nadoknadio iz Francuske, ali mnogi se pitaju šta će biti kasnije s obzirom na ekonomsku recesiju koja će biti razorna baš u zemljama uvoznicama. Uz Egipat, najveći uvoznici pšenice su Indonezija, Brazil, Alžir. I Nigerija već ima problema s količinama pšenice, a zbog naftne krize ima i rupe u državnoj kasi.

Zbog toga se mnogi plaše da te zemlje neće moći da kupe dovoljnu količinu pšenice kako bi zadovoljile svoje potrebe.