PROTIVNIK DOLASKA MIGRANATA, ABORTUSA…“ Ko je guverner Teksasa koji se pobunio protiv Bajdena

Nekoliko dana nakon što je izabran za guvernera Teksasa 2014. godine, Greg Abot je sazvao sastanak osoblja da bi razgovarao o svojoj viziji vođenja države.

– Naš prioritet broj jedan kao javnih službenika je da poštujemo zakon – rekao je Abot, koji je bio državni tužilac Teksasa pre nego što je izabran, rekao je zaposlenima.

Novoizabrani republikanski guverner rekao je da je odbio put demokratskog predsednika Baraka Obame, koga je tužio 34 puta kao državni tužilac. Abot je tvrdio da je Obama uzurpirao moć Kongresa koristeći izvršne naredbe, uključujući i jednu da zaštiti od deportacije mlade ljude rođene u drugim zemljama, a koji su u SAD dovedeni kao deca.

Sada, 10 godina nakon izbora za guvernera, Abot ne prestaje da povlači radikalne političke poteze, inspirisane politikom bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ko je zapravo Gregori Abot?

Gregori Vejn Abor, rođen je 13. novembra 1957. godine, istaknuti je političar i član Republikanske stranke.

Njegova politička karijera obuhvata niz značajnih pozicija u državi Teksas. Abbot trenutno obavlja funkciju 48. guvernera Teksasa od 2015. godine, a pre toga je bio 50. državni tužilac Teksasa od 2002. do 2015. godine.

Pre nego što je postao državni tužilac, Abbot je služio kao sudija Vrhovnog suda Teksasa od 1996. do 2001. godine. Njegova politička karijera ga čini jednim od najuticajnijih političara u državi.

Jedna od najznačajnijih karakteristika Abbotovog mandata kao guvernera Teksasa je njegova oštra politika imigracije i kontrole granice.
U novembru 2015. godine, Abbot je doneo kontroverznu odluku da Teksas neće prihvatiti izbeglice iz Sirije nakon terorističkih napada u Parizu. Ova odluka izazvala je debate i pravne izazove, ali je istakla Abbotovu čvrstu poziciju u vezi s imigracijom.

U maju 2021. godine, Abbot je potpisao zakon koji vilja gradove i okruge u Teksasu koji odbijaju saradnju s federalnim vlastima u vezi s deportacijama ilegalnih imigranata. Zakon je omogućio policijskim službenicima da proveravaju imigracioni status osoba koje privedu, što je izazvalo kontroverze i proteste.

Abbotova politika prema kontroli granice takođe se odražava u njegovoj podršci izgradnji zida na granici Teksasa s Meksikom. U junu 2021. godine, on je najavio plan da Teksas izdvoji 250 miliona dolara za izgradnju zida, pri čemu će se pozvati na donacije od javnosti. Ovaj potez je izazvao različite reakcije i podstakao dalje debate o politici imigracije.

Sukob s vladom u Vašingtonu i posledice
Sukob Teksasa i saveznih vlasti eskalirao je 11. januara ove godine, kada su pripadnici Nacionalne garde Teksasa zauzeli park u gradiću Igl Pas na obali reke Rio Grande, koji su ilegalni imigranti koristili kao mesto ulaska u SAD, nakon čega su postavili bodljikavu žicu.

Članovi Nacionalne garde su onemogućili pripadnicima Granične patrole, koji pripadaju saveznom Ministarstvu unutrašnje bezbednosti, da pristupe parku i uklone bodljikavu žicu, što je predstavljalo okidač za pravni okršaj između Vašingtona i Ostina.

Teksas je tužio Graničnu patrolu nakon što su oni počeli da seku bodljikavu žicu, a tužba je na kraju došla i do Vrhovnog suda SAD koji je, tesnom većinom od 5 prema 4 sudije, doneo odluku da Nacionalna garda mora da dopusti pripadnicima Granične patrole da pristupe parku i izvrše svoje zadatke.

Guverner Abot je odbio da se povinuje odlukama saveznih institucija. On je objavio pismo u kom optužuje administraciju predsednika Džozefa Bajdena da nije ispunila svoju ustavnu dužnost da zaštiti savezne države od ilegalnih migracija, koje je nazvao „invazijom“, kao i da odbijanje savezne vlade da izvršava zakone Teksasu daje za pravo da preuzme neophodne mere kako bi zaštitio bezbednost svojih građana.

Nakon što je uverner Abot aktivirao član 1 odeljka 10, paragraf 3 Ustava SAD, koji dozvoljava da se proglasi ratno stanje u državi i deluje bez obzira na saveznu vladu, Teksas je zvanično ušao u ratno stanje.

Guverner Greg Abot je izjavio da se događa „invazija“ migranata i da su donete mere zaštite. Prema njegovim rečima, Teksas će voditi sopstvenu politiku jer se federalne vlasti ne nose sa bezbednošću granica.

Država Teksas preduzima sopstvene mere u borbi protiv ilegalne migracije. Jedna od njih bio je i zakon koji dozvoljava hapšenje, krivično gonjenje i zatvaranje osumnjičenih za ilegalne prelaske granice, kao i njihovo deportovanje iz zemlje po nalogu suda.

Vašington postupke teksaških vlasti naziva neustavnim, a metode preteranim.

Abotove akcije podržali su republikanski guverneri 25 američkih država, objavivši saopštenje u kojem optužuju predsednika Džozefa Bajdena da nije voljan da se bori protiv ilegalne imigracije. Pored toga, odluke guvernera podržao je bivši predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2024. Donald Tramp, koji je pozvao ostale američke države da pomognu Teksasu.