Radovan je u 61 godinu po prvi put postao otac, deset godina kasnije ima ćetvore dece

Bio je u braku 28 godina i sa suprugom nikako nije mogao da dobije decu. Onda ga je zadesila tragedija- žena mu je umrla u 46. godini. Iako je mislio da se više nikada neće ženiti i da neće imati decu- sudbina je htela drugačije.

Ovi je delić impresivne životne priče Radovana Vulanovića iz Nikšića. Potiče iz ugledne porodice, poznate po umetničkom talentu. Sa svojim bratom pravi ikone i ukrase od drveta, ali na svom imanju u selu Laz, kraj Nikšića bavi se i poljoprivredom.

Razlog je jednostavan- ne želi da njegova porodica u bilo čemu oskudeva. A porodicu je dobio kada je od svega digao ruke.

Naime, oženio se drugi put, sa ženom tridesetak godina mlađom od njega.

I desilo se čudo- u 61. godini života postao je otac prvi put!

Iako je dogurao do penzije i poznih godina, za Radovana Vulanovića život je, kako pišu Vijesti, praktično tek počeo. U 61. godini uzeo je u naručje svoje prvo dete. Ime joj je dao Tatina!

– Dao sam joj to ime jer je ona meni dala ime tata. Tek sam osetio dečiju radost kad je dete počelo da me dodiruje rukama po licu – ispričao je za TV Vijesti Radovan Vulanović.

Kad je dobio prvo dete, nije se zaustavio, uprkos poznim godinama. Tatina je ubrzo dobila društvo- sestru Rosu i braću Bogdana i Vidoja. Radovan, ipak, ističe da ima petoro dece, jer pastorka Bora ni po čemu ne odvaja i s ponosom kaže da je najstariji sin najbolji đak.

Punu kuću potomaka nije mogao ni da sanja.

Iako je veći deo brige oko dece preuzela supruga, zbog njegovog zahtevnog posla na polju, on se trudi da svoje potomke vodi pet puta godišnje po manastirima. Ističe da su deca srećna što ih je puno, kao i da nisu ljubomorna.

Sedamdesetdvogodišnjem Radovanu ne smeta što kada dođe po dete u školu učiteljice ga pitaju da li im je deda. 

Naprotiv, Nikšićanin ističe da živi bolje od svojih vršnjaka, jer sad u zrelim godinama doživljava ono što su oni proživeli u mladosti.

– Dao bih savet svima da ne čekaju moje godine, a ako su ih dočekali – da isto potraže sudbinu- zaključuje Radovan.