SVETINJA KOJU POŠTUJU I SRBI I ALBANCI: Crkva na Kosovu mesto je mnogih čudesa i isceljenja!
Priča se da su pre nekoliko godina, neki Albanci zatvorili put do crkve, pa su počele da im se dešavaju ružne stvari. Nakon toga i opomene svetitelja, put ne samo da je otvoren, nego i najvećim delom asfaltiran.
IZVOR: FACEBOOK/PRINTSCREENCrkva Svetog Nikole u selu Gornji Makreš, između Gnjilana i Novog Brda, duboko u šumi i u potpuno albanskom okruženju, čuva uspomenu na nekadašnji život ovdašnjih Srba i svedoči o živoj veri pravoslavnoj kroz razna čudesa i isceljenja koja se ovde dešavaju.
U blizini crkve nalazi se i lepo uređen izvor lekovite vode. Srbi iz gnjilanskog kraja kažu da kada se neko umije tom vodom, sve brige, tegobe i teskobe, kao i mnoge bolesti, negativna energija i tereti, naprosto nestanu. Ova crkva poznata je još i kao Stari Sveti Nikola.
Crkva je ušuškana između dva brda, obrasla visokim stablima šume. Tišina i mir koji ovde vladaju, stiče se utisak, mogu rukom da se dodirnu.
Priča se da su pre nekoliko godina, neki Albanci zatvorili put do crkve, te su počele da im se dešavaju ružne stvari. Nakon toga i opomene svetitelja, put ne samo da je otvoren, nego i najvećim delom asfaltiran.
Stojanka Stojković (76) iz sela Gornej Kusce kod Gnjilana, priča kako još kao dete pamti, da su Srbi, ali i Albanci, ovu svetinju izuzetno poštovali. Prvi zbog vere, a drugi iz straha.
„Naši stari su pričali da je ranije ovde bio manastir, ali da je pod Turcima doživeo velika stradanja.
Još kao dete slušala sam, ai bila svedok na neki način, da ljudi nakon dolaska ovde, prosto dožive neki preporod, bude im bolje.
„Mnogi koji nisu imali decu, dobili su ih nakon što su se ovde molili, neki su ozdravili… Kako god, svako ko dođe ovde, oseti neko olakšanje, bude mu bolje. Ovde po pomoć dolaze svi, bez obzira na veru i naciju, svi koji veruju da Sveti Nikola može da im pomogne, a veoma često se dešava da tako i bude“, ukazuje Stojanka.
Crkvu Svetog Nikole početkom devedestih, od temelja je obnovio Blagoje Jovanović iz Gornjeg Makreša. Njegov se grob nalazi u njenoj blizini. Oni koji ovde dolaze i njemu zapale sveću. Deda Blagoje je pre svoje smrti izrazio želju da ga sahrane nadomak crkve. Tako je i bilo.
Sa desne strane izvora na niskom drveću zavezana je odeća. Po narodnom verovanju u ovom kraju, ako je neko bolestan onda mu se donese deo odeće i okači na dren kod izvora i on će biti zdrav kao ovo drvo.
Ovaj običaj nema veze sa hrišćanostvom i verovatno predstavlja deo paganskog nasleđa. Područje Novog Brda i Gnjilana bilo je u srednjem veku dosta naseljeno, zbog bogatih nalazišta rude srebra.
Danas, ovaj kraj na meti je kopača i tragača za zakopanim blagom. Ni crkva nije pošteđena, te rupa na podu u jednom njenom delu, ukazuje da je i ona verovatno bila meta onih koji su se upustili u ovakve poduhvate.
Crkva Svetog Nikole se ne zaključava, te u nju može uvek da se uđe. Ljudi ovde ostavljaju razne darove u znak zahvalnosti prema svetitelju. Kada se popije vodu sa izvora, stiče se utisak da ovde zaista ima nečeg nesvakidašnjeg i da to nije tek običan izvor. Oseti se neverovatno rasterećenje, kao da čovek skine neku ljušturu sa sebe.
Tri sveće, upaljene za zdravlje, ostaju da polako gore u crkvi Svetog Nikole. U šumi brzo pada mrak, pa valja doći do glavnog puta, pre nego što padne noć.
Crkva Svetog Nikole, sakrivena u dubokoj šumi ,ostaje da svedoči o Srbima, pravoslavlju i njihovoj državi na ovim prostorima, čekajući neke nove posetioce.
(Mondo/Informer)