Војни експерт: Ако почне велики рат, Иран ће бити тешко оштећен али ће Израел…

Бивши амерички официр, Станислав Крапивник, изразио је озбиљну забринутост поводом ескалације конфликта између Израела и Ирана, што би могло довести до тоталног уништења Израела у случају одређених потеза.
Крапивник је на свом каналу детаљно објаснио да Иран располаже значајним војним капацитетима, чија пуна снага није још увек приказана. Напомиње да је ракетни удар који је Иран извео 2. октобра само делић њихове војне способности.

Ограничени удар Ирана

Према речима Крапивника, Иран је током овог напада испалио око 400 ракета, које су биле усмерене искључиво на војне и инфраструктурне циљеве, док је избегавао гађање цивилних подручја, што је супротност израелској тактици.

Израел је раније, према речима Крапивника, у покушају да убије лидера Хезболаха, Насралу, уништио цео кварт у Бејруту, убивши стотине цивила. Иран је с друге стране циљао прецизно војне и државне објекте, као што су гасне платформе и војни погони.

Иако су израелски и амерички извори тврдили да је већина ракета пресретнута, Крапивник указује на контрадикцију између тих тврдњи и видео-записа који приказују успешна поготка иранских пројектила.

Према званичним израелским подацима, 62% ракета је пресретнуто, што и даље оставља значајан број пројектила који су пробили одбрану, укључујући и ону коју пружају амерички и британски ратни бродови стационирани у региону.

Потенцијална ескалација

Крапивник истиче да Иран поседује много више ракета од оних које је искористио у овом нападу, сугеришући да би у будућем сукобу могао лансирати хиљаде ракета одједном.

Он тврди да ниједан одбрамбени систем на Блиском истоку, укључујући израелски систем „гвоздена купола“, није способан да пресретне толики број пројектила, а посебно би били немоћни против иранских хиперсоничних ракета.

Испитивање могућности одговора

Крапивник даље спекулише о опцијама које Израел и САД имају у случају даље ескалације. Он предвиђа да би Израел могао одговорити ракетним нападом или чак прибегавањем нуклеарном оружју.

Међутим, ако би Израел употребио нуклеарно оружје, Крапивник верује да би то довело до масовног иранског одговора, где би десетине хиљада пројектила биле испаљене на Израел. Према његовом мишљењу, то би резултирало уништењем великих израелских градова и сломом „гвоздене куполе“.

Осим тога, Крапивник истиче да би у таквом сценарију и америчке и британске базе на Блиском истоку постале мете иранског напада.

Наиме, око 60.000 америчких војника налази се у зони домета иранских ракета средњег и кратког домета, што би могло довести до огромних губитака у америчким војним редовима.

Потенцијалне последице

Према Крапивнику, тотални рат би довео до уништења Израела, док би Иран био тешко погођен и уназађен на деценије.

Међутим, он сматра да би Израел у таквом сукобу потпуно нестао. Истиче да се свет налази на ивици велике светске кризе и да би сваки непромишљени потез могао започети трећи светски рат.

Политичка манипулација и реалност

Крапивник не штеди ни критике на рачун медијских и војних извештаја из Израела и САД-а, описујући их као апсурдне и контрадикторне са стварним догађајима на терену.

Он сугерише да политичке вође, попут израелског премијера Бењамина Нетанијахуа, немају кочнице када је реч о ескалацији сукоба и манипулисању информацијама како би задржали подршку јавности.

Крапивник наглашава да је потребно да свет прати следеће кораке Израела, јер сваки наредни потез може имати озбиљне последице по цео свет.

Крапивник закључује да је свет у тренутку када само стратешки и пажљиви потези могу спречити ширење конфликта, али да су сви знакови усмерени ка великом рату.

Додаје да Израел мора пажљиво размислити пре него што одговори на ирански напад, јер би погрешан потез могао означити крај не само израелске одбране, већ и саме државе Израел.

Запажања Басурина и Соловјева

Басурин и Соловјев су такође нагласили да напетости на Блиском истоку непрестано расту и да свака ескалација може имати глобалне последице. Они су упозорили да би било какав ирационалан потез могао дестабилизовати цео регион, а свет се суочава са потенцијално најопаснијим војним конфликтом у последњих неколико деценија.

Ова анализа приказује озбиљност тренутне ситуације и потребу за дипломатским решењем како би се избегла катастрофа глобалних размера.