TopZivot i Stil

Zahvalnost i ljubav prema MAJCI su osnova svakog uspeha, bilo na poslu, bilo u životu!

Psihoterapeut Bert Helinger objašnjava zašto loš odnos sa majkom može da bude po naš život koban.

„Mnogi ljudi nisu svesni da su zahvalnost i ljubav prema majci osnova svakog uspeha, bilo na poslu, bilo u životu. Nezahvalnost i negativan odnos prema majci mogu imati dalekosežne posledice po nas. Čim se u našim srcima uspostave ljubav i mir prema majci, nosi nas obilje života“.

Rekao je poznati psihoterapeut Bert Helinger. Koliko god da smo nesrećni, to ne bi trebalo da se odrazi na naše ponašanje prema ženi koja nas je rodila. Hajde da progutamo svaku ružnu reč i obradujmo je čestim posetama. Mladost je surovo doba života kada manje razmišljate o posledicama svojih postupaka.

Nekom ko je mlad, čini se da će sve trajati večno, da se ništa loše neće desiti ni njemu ni bilo kome drugom i da za sve ima vremena. Međutim, kako godine prolaze i počinje proces sazrevanja, ponekad mladi ljudi shvate da su nešto preskočili, propustili, zakasnili, a onda nema nazad… Jedna od najbolnijih spoznaja je da nismo bili oprezni i dovoljno dobar prema našim majkama.

Deca misle da su majke Bogom dane i svoju krajnju ljubav uzimaju zdravo za gotovo. To se prenosi i u kasniji period, kada odrastu i osnivaju svoje porodice. Dete je za majku uvek dete, koliko god da ima, a ova večna istina se, nažalost, zloupotrebljava. Ne sa svima, naravno, ali mnogi ne misle da jednog dana njihove majke više neće biti i da zato prema njoj treba postupati sa najnežnijom i najodgovornijom pažnjom, posebno kada ostari.
Da se ​​sutra ne patimo i kajamo, izbegavajmo da im govorimo reči koje kasnije ne mogu da vrate, ali mogu da nas spale dok smo živi.

“Ponekad nam život zadaje udarce koji potkopavaju naše samopouzdanje i veru. Tražimo pomoć okoline, prijatelja i kolega, zaboravljajući da zbog naše patnje najviše pati naša majka. A kada ona pokušava da nas uteši, redovno smo u zabludi da ona nije bila u našem položaju, da to nije doživela i da su naše patnje isključive”, kaže psihoterapeut Bert Helinger.

Izvor: kurir.rs