ŽESTOKA OSUDA IZ NEMAČKE: Vodimo antisrpsku politiku, Klinton i Olbrajt omogućili širenje islamista na Kosmet

Islamističko-nacionalistička agenda i neoosmanlijska spoljna politika turskog autokrate Erdogana svakako daje razlog za zabrinutost

Poslanica u nemačkom saveznom parlamentu Sevim Dagdelen postala je poznata po svojoj oštroj kritici nemačke politike prema Srbiji, a u intervjuu je istakla da kada se pogleda postupanje Evropske unije prema zemljama Balkana to podseća na „politiku zadnjeg dvorišta“, koju su SAD vodile prema Južnoj Americi. Dagdelenova je ponovila kritike na račun nemačke vlade zbog dugogodišnje podrške Hašimu Tačiju i poručila da se ne plaši pretnji „fašista, ni nemačkih, a ni turskih ili velikoalbanskih“.

Predsednica poslaničke grupe Levice u Odboru za spoljne poslove nemačkog Bundestaga istakla je da je antisrpsko usmerenje nemačke spoljne politike na Balkanu zapravo neka vrsta državne politike.

Nedavno ste rekli da je nemačka savezna obaveštajna služba BND još 2005. godine utvrdila veze Hašima Tačija sa kriminalnim organizacijama na Kosmetu. Da li očekujete da će neko od političara iz Nemačke biti pozvan kao svedok u Hag?

– Kao prvo treba pozdraviti tužbu podignutu pred međunarodnim sudom za ratne zločine na Kosmetu u Hagu protiv bivšeg komandanta OVK Hašima Tačija, bivšeg šefa obaveštajne službe OVK Kadrija Veseljija i drugih zbog ratnih zločina za vreme NATO rata protiv Jugoslavije 1999. godine. Već davno je trebalo da se sudovi pozabave ubistvima OVK i mučenjem Srba i Roma pred očima NATO.

– Skandal je bio i ostaje da je nemačka Savezna vlada godinama protežirala Hašima Tačija, iako je dobro znala da je BND bivšeg komandanta OVK već 2005. godine u poverljivom izveštaju nazvala sponom između „organizovanog kriminala“ i politike. Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte 2008. godine je obznanila upletenost Tačija u zločinački sistem krijumčarenja ljudskih organa. Ovde je reč o stotinama ubistava. Umesto da se zauzima za zaštitu Roma i Srba na Kosmetu kao i za povratak 200.000 proteranih Srba i Roma na Kosmet nemačka Savezna vlada je ipak nastavila da se jednostrano zalaže za bivše komandante OVK.

– Na Hašku optuženičku klupu ne treba da idu samo komandanti OVK i ratni zločinci koji su delovali kao kopnene snage NATO, nego i lica odgovorna za agresiju u samim državama članicama NATO. Više od 20 godina nisu kažnjeni za kršenje međunarodnog prava i podršku okupacionih snaga KFOR liderima OVK, iako im je bilo poznato njihovo zločinačko delovanje. Međunarodno pravo mora da važi za svakoga.

Bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt je izjavila da je zabrinuta zbog postupanja turskog predsednika Erdogana na Kosmetu. Vaš komentar o tome?

– Islamističko-nacionalistička agenda i neoosmanlijska spoljna politika turskog autokrate Erdogana svakako daje razlog za zabrinutost. Svojom politikom intervencije i promene režima Medlin Olbrajt je Erdoganu tek otvorila put na Balkanu i na Kosmetu.

– Bivša američka ministarka spoljnih poslova ostaje neslavno u sećanju, ne samo zbog toga što je izazvala smrt 500.000 dece u Iraku, kao posledica sankcija SAD. Kao ministarka spoljnih poslova pod predsednikom Bilom Klintonom u velikoj meri snosi odgovornost i za NATO rat protiv Jugoslavije 1999. godine. Ona se tada sa svojim kolegama ministrima iz država članica NATO svaki dan dogovarala o sledećim koracima. Po informacijama Olbrajtove, nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, sa kojim je i danas u poslovnoj vezi, je u ovom ratnom savetu gledao fudbal i sve je odobravao.

– Rat je islamistima omogućio širenje na Kosmetu. Saudijska Arabija, Katar i Turska su pri tome bili partneri koji su za NATO bili više nego dobrodošli. Posledice ovakvog razvoja još su nepredvidive za Kosmet, a i za mir i bezbednost u Evropi. Odgovorni za to se moraju pozvati na odgovornost. Indikativno je da su se 2019. godine Klinton i Olbrajt slavili kao rok zvezde povodom 20. godišnjice otcepljenja. Ti ljudi uopšte nisu svesni da su počinili nešto nezakonito. Oni se oslanjaju na kulturu nekažnjivosti kada je reč o odgovornosti za kršenje međunarodnog prava i za poginule u ratu.

Može li Srbija da pristupi Evropskoj uniji ako ne prizna Kosmet?

– Potpuno je neprihvatljivo da se Srbiji nameće priznanje Kosmeta, kojim se krši međunarodno pravo, kao preduslov za proces pristupanja EU. Poznato je da ni pet država članica EU nisu priznale suverenost Kosmeta, koja je proglašena 2008. godine. Kosmet takođe nije član Ujedinjenih nacija. Stav nemačke Savezne vlade je da bez ovog priznanja ne može biti pristupanja, a i u Komisiji EU je ovaj stav presudan. Zanimljivo je kako se ovde od Srbije traži da se ponizi. Ako Srbija želi da se pridruži EU, mora da prizna kršenje međunarodnog prava. To je vredno pažnje jer je reč o ljudima koji se neprestano pozivaju na evropske vrednosti i tvrde da im je vladavina prava prioritet.

Da li ste još uvek pod policijskom zaštitom zbog pretnji sa Kosmeta? Da li je poznato ko se krije iza tih pretnji?

– Pod policijskom zaštitom sam otkad je nemački Bundestag na leto 2016. godine doneo rezoluciju o genocidu Osmanskog carstva nad Jermenima. Turska vlada pod predsednikom Erdoganom je tada pokrenula masivnu kampanju pretnji i zastrašivanja protiv mene i drugih poslanika. Do danas me ugrožavaju turski nacionalisti i islamisti. Ako se u okviru svog parlamentarnog rada kritički izjasnim o razvoju na Kosmetu ili recimo pozdravim sudski postupak za ratne zločine protiv Tačija odmah se Kosmetski nacionalisti upale i napadaju me na najgori način na društvenim mrežama. To sve izgleda dobro organizovano. Ali ja se ne dam zastrašiti od fašista, ni od nemačkih, a ni od turskih ili velikoalbanskih.

Da li EU tera Zapadni Balkan u ruke Rusije i Kine?

– Kada se pogleda postupanje Evropske unije sa zemljama Balkana onda to podseća na „politiku zadnjeg dvorišta“, koju smo već videli kod SAD prema Južnoj Americi. To je politika koja nije zainteresovana za samostalan razvoj tih zemalja. Tim zemljama se obećava pristup Evropskoj uniji odnosno privilegovano partnerstvo da bi ih se geostrateški vezalo, ali ne postoji ni najmanji interes za razvoj tih zemalja. Jednostavno je sramotno da su sada kineska preduzeća ta koja se u okviru novog projekta “puta svile” zalažu za izgradnju infrastrukture, dok je Evropska unija do sada neodgovorno propustila da finansijski podrži saobraćajne projekte u korist regiona. Apsurdno je da se pre 100 godina brže putovalo železnicom od Beograda do Soluna i Istanbula nego što je to danas slučaj.

– Potreban je preokret u evropskoj politici prema Balkanu. Umesto o zadnjem dvorištu treba da se radi o ravnopravnom dijalogu i ravnopravnim partnerstvima. Politikom ucene ili uprezanja u NATO politiku konfrontacije sa Rusijom Balkan se i dalje koristi kao područje za obračunavanje velikih sila.

Da li će odlazak Angele Merkel imati uticaja na nemačku politiku na Balkanu?

– Antisrpsko usmerenje nemačke spoljne politike na Balkanu zapravo je neka vrsta državnog razloga. I to u svim strankama. Ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel iz Stranke slobodnih demokrata (FDP) je 1992. godine pod kancelarom Helmutom Kolom iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) izdao slogan: „Srbiju treba baciti na kolena“.

– Kancelar Gerhard Šreder iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i njegov zeleni ministar spoljnih poslova Joška Fišer su 1999. godine prvi put nakon kraja Drugog svetskog rata poslali u rat nemačke vojnike i podržali bombardovanje Beograda u okviru NATO agresije na Jugoslaviju, kojom je prekršeno međunarodno pravo. Otcepljenje Kosmeta 2008. godine izvedeno je uz podršku kancelarke Angele Merkel (CDU) i vicekancelara Franka-Valtera Štajnmajera (SPD).

– Jednostavna promena saveznog kancelara nije dovoljna, neophodna je stvarna promena politike, nakon koje se zemlje Balkana više neće tretirati tutorski kao zadnje dvorište. Potrebna je načelna promena u nemačkoj politici prema Balkanu. Krajnje je vreme da se sretnemo na ravnopravnom osnovu i da više ne želimo da se imperijalnim držanjem tutorski odnosimo prema zemljama Balkana.

Srbija Danas/kosovo-online.com