Životne lekcije slavnog nobelovca: Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha!
Čuveni srpski i jugoslovenski književnik i diplomata kraljevine Jugoslavije Ivo Andrić, rođen je 09. oktobra 1892. U Travniku (sticajem okolnosti), dok su Andrićevi roditelji bili Sarajlije.
Brojni su značajani datumi u životu našeg čuvenog pisca, tako na primer 1912. dobivši stipendiju započinje studije u Zagrebu, već dve godine kasnije objavljenje su njegove prve pesme. 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Beogradu i od tada se vezuje za ovaj grad u kome je 1975. godine dočekao i kraj života. Iako je mladi pisac i konzulant živeo i u Bukureštu, Gracu, Marseju, Madridu..
Kao najvažnije godine izdvajaju se svakako 1944. i 1945. (kada se po zvaničnom završetku Drugog svetskog rata) objavljuje „Na Drini ćuprija“, te „Gospođica“.
Godine 1958. Ivo Andrić u svojoj 66. godini venčava se sa svojom dugogodišnjom ljubavlju Milicom Babić.
1961. dobija Nobelovu nagardu za književnost.
Iako su ovo brojevi koje je najlakše izdvojiti iz života talentovanog pisca i cenjenog diplomata, mnogo je teže izvojiti broj njegovih najznačajnjih misli i citata, te smo se mi opredelili za minoran broj onih najvažnijih, iako je i ovo grupisanje dosta nezahvalno.
Svakako, najveću zbirku njegovih najčuvenjih citata možete pronaći na jednom mestu u knjizi „Znakovi pored puta“, iako su objedinjeni iz raznih njegovih dela izašli i kao posebne knjige u edicijama različitih izdavača.
20 mudrih misli Čehova: Čovek celog života živi, celog veka uči, ali nas tek nesreća nauči!
1. Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.
2. Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
3. Mir i spokojstvo jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.
4. Mladost je srećno doba u kome čovek počne da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.
5. Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.
6. Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa makar ga i celog spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.
7. Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.
8. Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovek neće moći nagledati.
9. Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
8. Svi pravi životi su lepi i teški.
9. Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.
10. Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.
11. Lepša duša dublje jeca.
12. Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.
13. Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
14. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
15. Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
16. Dok god ima mraka, ima i svanuća!
17. Ako nešto izgubiš, veruj, to će biti zbog toga da nešto bolje dobiješ. Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previše borimo, a oni sami ništa ne daju.
(Stil.kurir.rs/Sensa)