У јапонској школи као у војсци
Млада Београђанка Миња Зељковић (19) о јединственом искуству стеченом у систему образовања у далекој Земљи излазећег сунца. Сваки сат испланиран. За непоштовање – избацивање. Повечерје у 23 сата
Пут Земље излазећег сунца Миња Зељковић (19) из Београда упутила се пре три године са оскудним знањем јапанског језика. Вратила се у марту, са дипломом Пилотске академије, престижне средње школе у граду Јаманаши у Јапану, који је око сат и по удаљен од Токија. Имала је само три месеца за учење канџи знакова и почела да слуша предавања, одговара, ради тестове из свих предмета на јапанском језику.
Насмејана, спонтана и пуна утисака из далеког Јапана, Миња је посетила нашу редакцију и испричала нам своје искуство током школовања. Као ученица друге године Осме београдске гимназије, у којој се факултативно учи јапански језик, пријавила се за музичку стипендију, пошто свира флауту. После неколико кругова селекције, избор је пао на њу и још једну девојчицу из Србије. Иначе, наша земља је једина из Европе чији средњошколци имају прилику да се школују у овој престижној образовној установи.
– Иако се школа зове Пилотска академија, постоје и општи смер и смерови са природним и друштвеним наукама, што одговара нашем гимназијском образовању – каже Миња. – Ја сам изабрала природни. Оно што ми је прво пало у очи је веома строга дисциплина, која влада у школи. Смештени смо у кампусу, који се закључава у осам увече, а светла у собама се гасе у 23 сата. Дечаци и девојчице су одвојени и строго је забрањен било какав контакт, изузев када смо на настави. Девојчице се купају заједно.
Као и у свакој приватној школи, ђаци имају униформе, које су, како нам објашњава Миња, подељене у шест нивоа. Први је свечана, која се облачи када су марширање, дефилеи, матура. Грљење и љубљење је забрањено, а поздрављање је само наклоном. Како каже, то јој је било веома тешко да прихвати.
– Буђење је разгласом у 7 сати ујутру, следи доручак, а од 8.35 до 8.50 је читање књига – прича наша саговорница. – Затим се подиже застава, којој се поклањамо. Час почиње наклоном наставнику и траје 50 минута. Настава је до 16 сати, уз паузу за ручак од сат времена, а онда од пола пет до вечере у пола седам смо на активностима у разним клубовима. Слободно време нам је само од осам до 11 увече, али не можемо да напустимо кампус. Излазак је могућ до оближњег тржног центра и Токија, уз претходно одобрење наставника. Ако се не вратите на време, следи укор.
Сваког понедељка у холу школе ученици слушају мотивационе говоре који трају два часа, а држе их директор или власник школе, у којима говоре како се постаје лидер, о важности позитивног става и како се остварује оно што замислимо.
– За сваки прекршај, рецимо коришћење телефона, кажњава се усменим укором, а после два следи новчана казна од 200 евра – наводи Мина. – У школи нема теткица већ ученици сами чисте, а у зборници професори одржавају хигијену. Ученици који имају више укора, током распуста имају друштвено користан рад. Школска година траје од априла до марта, уз два дужа распуста. У оцену се рачунају све активности, а онај ко добије такозвани „црвени поен“, што је код нас као јединица, враћа се у земљу ако је странац, а Јапанци понављају.
Током три године боравка у Јапану, Миња је само два пута била у Србији, пошто су авионске карте скупе. Распусте је проводила код својих другарица, једна од њих је Индијка која живи у Токију, а друга је из Јужне Кореје. Иако је било тренутака када је пожелела да се врати у Србију, каже да није било много носталгије, јер је све испуњено обавезама. Миња сада жели да упише међународне односе, а волела би да то буде на неком од факултета у Јапану.
ЗНАЈУ ЗА НОЛЕТА, ВОЋЕ – НА КОМАД
Већина њених другара није чула за Србију, али јесте за Новака Ђоковића. Током школовања, Миња је научила да свира тајко бубњеве, а присуствовала је и мечевима сумо рвања.
– Власник школе нас је водио, пошто су карте изузетно скупе и коштају неколико хиљада евра – каже Миња. – Меч траје пет сати, а сала је као амфитеатар са рингом, а столице могу да се развуку у лежај.
Миња истиче да је живот веома скуп. Воће се продаје на комад, па једна поморанџа кошта 100 динара, а 100 грама грожђа је чак 2.000 динара.
Извор: novosti.rs