Vesti

Чије је Косово по председнику САНУ Владимиру Костићу

У нашој јавности често се могу чути приговори дa се САНУ недовољно и неблаговремено оглашава када су у питању најзначајнија политичка и друштвена догађања у нашој земљи. Оваква оцена се тешко може прихватити у целости, јер се САНУ својим научним скуповима, издавачком делатношћу, пригодним саопштењима и изнетим ставовима ипак одређивала према највећим изазовима друштвених кретања, посебно када се радило о темама везаним за идентитетску проблематику и најзначајнија историјска и политичка дешавања.

Проблем настаје онда када се председник САНУ Владимир Костић у својим јавним иступањима (говорећи да се ради о његовим личним ставовима) посебно бавио решавањем положаја Косова и Метохије. Он је и раније налазио за сходно да изјављује да Косово и Метохије више нису део Србије и да је оно за нас изгубљено.

У својој недавној изјави за ЊузмаксАдриа он је отишао корак даље у свом сасвим одређеном одрицању од Косова и Метохије, који су по нашем важећем Уставу саставни део наше државне територије. Он је у овом новом обраћању рекао „Косово није наше, то треба што пре схватити.

Било би сјајно да је Владимир Костић потписао Кумановски споразум, Дејтонски споразум и Бриселски споразум, онда имамо кривца и немамо о чему да размишљамо, јер нико, укључујући и цркву, нема тапију над истином када је о КИМ реч

Било би сјајно да је Владимир Костић потписао Кумановски споразум, Дејтонски споразум и Бриселски споразум, онда имамо кривца и немамо о чему да размишљамо, јер нико, укључујући и цркву, нема тапију над истином када је о КИМ реч“. Он се чак упитао да ли је патријарх Арсеније Чарнојевић био издајник када је повео Србе у сеобу, у време Аустријско -турског рата 1690. године.

Ово неприкладно поређење само показује да председник САНУ не познаје довољно политичке и историјске околности које су тада довеле до велике сеобе Срба са Косова и Метохије (упућујем га на изузетну књигу Јована Радонића –Ђурађ Бранковић ИИ „Деспот Илирика“) у XVII веку, јер да их темељније познаје не би се служио оваквим симплификованим и политикантским аналогијама. Ако СПЦ нема тапију на истину када је о Косову и Метохији реч, она сигурно и неупитно има тапију на Косово и Метохију, јер је већина земљишта ове наше покрајине била у њеном власништву. И не само то, елементарна је чињеница да су Косово и Метохија били и остали историјско и духовно исходиште СПЦ и српског народа, неразлучиви део његовог идентитета и постојања, не само на Косову и Метохији. О томе јасно сведочи толико пута потврђен став о Косову и Метохији садржан у одређењу да нема његове предаје и признања лажне државе Косова. То је истина о Косову и Метохији коју баштини СПЦ.

Изјава председника САНУ Владимира Костића да Косово није наше и да то што пре треба да прихватимо, благо речено, је неодговорна и апсолутно неприхватљива јер дезавуише институцију на чијем је челу. Да ли се он икада запитао како ову његову личну изјаву доживљавају Срби који живе и упркос свему опстају на Косову и Метохији, жртвујући често своју егзистенцију и животе.

То очигледно није важно за Владимира Костића, јер он се позива на ексклузивно право да изнесе своје мишљење о КИМ не водећи рачуни како ће оно бити тумачено и прихваћено, а сигурно ће представљати прави поклон за албанске политичаре у Приштини. Оваквим неодговорним изјавама Владимир Костић се придружује оним грађанистичким и либерално-демократским политичким групацијама и медијима који годинама истрајавају на ставу да су Косово и Метохија камен око врата Србији, да треба што пре признати „независност“ Косова, јер то је захтев и једини услов за прихватање тзв. реалности на Косову и Метохији, а представља и снажан подстрек наставку процеса европских интеграција. Тако се Владимир Костић већ увелико придружио овом „реалистичком“ схватању политике, сврставајући се уз политичке снаге које истрајавају на решавању косовског проблема, који ће резултирати губитком 10% наше државне територије.

Владимир Костић се такође залаже за институције засноване за законима, да ли се то односи и на доследно поштовање нашег Устава који је јасно одредио место Косова и Метохије у нашем политичком систему и институционалном устројству?

У тексту објављеном у НИН-у, 6. јануара 2021. године, под насловом Ми или они, Владимир Костић је записао следеће редове „ Ма како звучало уопштено нама свима су потребне мера и скромност! Потребна нам је одговорност! И потребне су нам институције засноване на законима које ћемо поштовати“. Након овако изнетих ставова логично следи питање за председника САНУ, да ли се принцип мере, скромности и пре свега одговорности мора примењивати и на наш однос према Косову и Метохији? Владимир Костић се такође залаже за институције засноване за законима, да ли се то односи и на доследно поштовање нашег Устава који је јасно одредио место Косова и Метохије у нашем политичком систему и институционалном устројству?

На ово питање Владимир Костић одговара да се морамо што пре помирити да Косово није наше. Овако неодговорно понашање председника САНУ је озбиљан разлог да се покрене питање његове оставке на ову функцију, јер озбиљно угрожава углед САНУ и његових чланова. Зато су на потезу они чланови САНУ којима је искрено стало до интегритета и историјске одговорности ове највише научне институције у Србији. Само нека прочитају реаговање оца Саве Јањића, игумана Манастира Високи Дечани и замисле се озбиљно над деловањем председника САНУ Владимира Костића.

Извор: nspm