Свијетли примјери одбране светиња: Прича младе и храбре Никшићанке
Синоћ се брзином муње пронијела вијест, како је полицајац из Никшића Милоје Шећпановић „бацио значку“ послије 30 година службе у Полицији Црне Горе, због, како је казао својих вјерских увјерења.
Часни и храбри потез Шћепановића, који је одбио да врши репресију над својим пријатељима, комшијама, суграђанима, показао је да још има наде, да посрнуло друштво се пробуди.
Трагом приче, дошли смо и до једне младе дјевојке, која је синоћ била на никшићком скверу, када је почео окршај полиције и голоруких грађана.
Лара Требјешанин, храбра млада дјевојка, попут много својих вршњака, изашла је на никшићке улице, да покаже отпор и пружи подршку Митрополији и осталим епархијама СПЦ у Црној Гори.
Како је казала за наш портал, она је са својим другарицама, била лице у лице са полицајцима, који су синоћ на све начине, па и примјеном силе, покушали разбију протест слободних грађана.
„Била сам са својим другарицама, када су полицајци кренули према нама. Рекла сам им, да не треба то да раде, да не смију да дижу руке на свој народ, на своје суграђане, и да нам се придруже“, казала је за ИН4С храбра Лара.
Она је како нам је казала, са својим другарима, причала са бројним полицајцима, причајући са њима из срце. Достојевски је казао, нико не такне душу, као невино дијете, па је то можда био случај и овог пута.
„Кад сам се вратила кући, и видјела да је полицајац Шћепановић напустио посао, била сам пријатно изненађена, и помислила да је можда послушао наше ријечи“, била је искрена Лара.
А ми кажемо, чудни су пут Господњи, Ларина искрена, дјечја наивна прича била је главни разлог за овај текст. Пробудила се свијест, пробудиће се још многе, док год имамо Лару и Милоја.