Slobodan se vratio na selo zbog ljubavi prema cveću: Sada ima svoj biznis i bavi se jednim od najlepših poslova!
Uz finansijsku podršku roditelja podigao je plastenik od 200 kvadrata, zasadio 1300 sadnica ruža i samostalno krenuo u osvajanje zahtevnog tržišta. Posle četiri godine Slobodan može da se pohvali sa šest plastenika površine 1200 kvadrata u kojima od aprila do decembra cveta 6500 ruža.
Upornošću i marljivim radom razuverio je porodicu, pre svih roditelje, koji su sumnjičavo vrteli glavom kada im je saopštio da se vraća na selo i da će da – uzgaja ruže.
– Oni su, blago rečeno, bili u šoku i malo je nedostajalo da se otac, majka i stariji brat onesveste. Tri generacije su rođene i odrasle u gradu, moja porodica je godinama poznata po privatnom biznisu, proizvođači smo nameštaja, a onda ih ja presečem odlukom da se vratim na padedovo imanje – prisetio se Slobodan.
Ali, ovaj mladić je samo pratio svoje snove, interesovanje i ljubav prema cveću, zbog čega se upisao u smer za tehničara hortikulture u šabačkoj Poljoprivrednoj školi. Još u školskoj klupi se isticao znanjem i veštinama u aranžiranju, pa nije slučajno što je na brojnih festivalima cveća osvajao priznanja, a na republičkom takmičenju srednjoškolaca osvojio drugo mesto.
Na imanju svog pradede Slobodan primenjuje znanje koje je stekao u školi, uz posebnu zahvalnost razrednoj Mileni Stamenić od koje je, kako kaže, najviše naučio i od koje je uvek imao veliku podršku.
– Iza lepote ruže koju kupite u cvećari je težak rad u plasteniku. Prelepa je slika u plasteniku kada se rascvetaju ruže svih boja, ali do tada, pored sadnje, zemlja treba redovno da se okopava, zaliva, plevi, biljke moraju da se prihranjuju i štite od bolesti. Rezidba i prodaja je samo finale, ali ni taj posao nije lak. Ruže se posle rezidbe odlažu u bazene sa vodom, sortiraju, pakuju i onda kreće distribucija. Posla ima cele godine, pa i zimi kada se orezuju, uklanja višak lisne mase i proređuju sadnice – kaže Slobodan.
U Slobodanovim plastenicima rastu holandske sorte ruža koje nisu mirisne, a lane je zasadio 500 sadnica engleskih sorti čiji cvet veličinom podseća na božur i koje imaju izuzetno jak miris. U svakom slučaju, dodaje Slobodan, bez obzira da li mirišu, ruže za prodaju, osim cveta treba da imaju zdrave, zelene liske, a drška da bude prava kao strela. Takva ruža ostane sveža i posle deset dana.
Sve zahteve prodavaca cveća u pogledu kvaliteta Slobodan je ispunio, pa je brzo, posle lokalnog šabačkog tržišta ruže počeo da prodaje u nekoliko gradova. Ruže iz njegovog rasadnika u poslednje dve godine mogu da se kupe u cvećarama u Sremskoj Mitrovici, Rumi, Novom Sadu, Beogradu…
Ruže cvetaju dva do tri puta tokom godine, pa iz svog rasadnika Slobodan na tržište plasira 20 do 30.000 cvetova. Zaradu koja ostane posle podmirenja troškova proizvodnje, radne snage i transporta ulaže u proširenje proizvodnje.
Slobodan dodaje kako će snove i vizije potpuno ostvariti kada se ceo hektar zemlje bude beleo od plastenika sa raznobojnim cvetovima ruža.
Da nema velike ljubavi prema „kraljici cveća“ i pomalo genetike (Slobodanov pradeda je bio čuveni kalemar), moglo je da bude drugačije – da na starom pradedovom imanju, kao na mnogim njivama u ovom kraju, umesto ruža raste – korov.