„ĆALE OVO JE ZA TEBE“ Poruka sina čiji je otac umro od korone (VIDEO)

Njegova objava na Fejsbuku u aprilu potresla je Srbiju i ukazala na to kakvo je zaista stanje u zdravstvu i državi i kako se nemarom nadležnih gube životi. Da stvar bude još gora, Petar se suočio i sa pretnjama privođenjem lokalnih moćnika na dan očeve sahrane.

– Želim da spasem živote svih vas! Mog oca ne mogu da vratim, ali istina mora da se zna! Prošla su tri dana od kad sam sahranio svoga oca, Ljubišu Đurića, akademskog slikara i magistra umetnosti. Ne mogu da se otmem utisku da sam ga tako lako izgubio sve zbog nemara, nebrige i javašluka u zdravstvu države – započeo je Đurić, koji je potom opisao celokupnu situaciju od trenutka kada je njegov otac osećao neželjene simptome, do trenutka smrti i sahrane, gde je trpeo pritiske lokalnih moćnika iz Majdanpeka.

– Naime, istog dana kada je dobio temperaturu 39 zvao sam Infektivnu kliniku da ga dovedem na testiranje na Covid-19 ali su mi rekli da pratimo situaciju. Temperatira se smanjivala i rasla u zavisnosti od doba dana i njemu je bivalo sve gore. Svaki dan sam zvao i svaki dan su mi isto govorili. Na kraju kad sam video da je počeo da kašlje i da ne može da jede. Stavio sam ga u auto i odvezao do Infektivne klinike gde smo čekali ispred u redu nekoliko sati. Na kraju su se smilovali i poslali ga na Obilićev venac da snimi pluća. Tamo dobija upit za Zemunsku kovid bolnicu. Nalaz je upala oba plućna krila. I to je poslednji put da sam ga video živog.

– Nikakvu informaciju nismo mogli da dobijemo o njegovom stanju jer se na telefone ili niko ne javlja satima ili mi kažu da zovem „kol centar“ koji je satima zauzet. Od jednog stažiste lekara, koga poznajem privatno dobijam konfuzne informacije o zdravstvenom stanju svoga oca. Prilikom retkih telefonskih razgovora sa ocem on me moli da ga izvučem iz bolnice jer će umreti ako ostane dalje u bolnici jer ga ne leče dobro. Ja sam se ipak nadao, kako su na sva usta govorili preko medija, lekari, premijerka i predsednik da su bolesnici pod punom brigom i da ne treba da se brinem, da će mi oca izlečiti.

Nažalost, ništa od toga nije bilo istina, a Đurić tvrdi da test na Covid-19 koji je rađen, nikada nije dobijen, da bi se pored celokupne muke i tuge koja ga je snašla, susreo sas neprijatnostima u rodnom Majdanpeku.

– Nikada nisam dobio nikakvu otpusnu listu ili kliničku sliku, što je neverovatno. Ne znam ni da li je umro od Covida-19!? Moj otac je bio zdrav. Nije imao druge bolesti. Nakon preuzetih stvari iz bolnice utvrdio sam da nedostaju očev telefon i novčanik. Potresen celokupnom situacijom na svom Fesbuk profilu napišem nekoliko rečenica na ovu temu i istog dana me zovu čelnici SNS iz Majdanpeka i nude mi da skinem sve statuse u kojima se pominje aktuelna Vlada, a da će oni da plate sahranu. Naravno da sam odbio.

– Na dan sahrane pet kilometara pre Majdanpeka sačekala me je patrola policije i nije mi dozvolila da sa vencem prođem glavnom ulicom, već zaobilazno pod pretnjom da će me privesti 48h ako se ne povinujem naređenju. Moj otac nije bio bilo ko i grad Majdanpek treba da večno bude ponosan sto je imao takvog umetnika i čoveka čiji radovi su izlagani po raznim evropskim galerijama. Sramota je da jedna šačica majdanpečkih vlastodržaca to ne umeju da cene i zarad svojih fotelja su u stanju da mi prirede takav sraman „doček“ jer sam napisao istinu o tome kako su mi ubili oca, ne lečeći ga adekvatno u zemunskoj bolnici. Nadam se i verujem u Boga da ce se svakome vratiti istom merom za ono sto je činio – kazao je Petar.

Takođe, posavetovao je građane da svoje bližnje „ne prepuštaju bezrezervno u ruke nesposobnim lekarima i da ne veruju kao što je i sam naivno verovao da lekari i vlast daju sve od sebe da pomognu bolesnima“.

– Oca sam sahranio sam. Majka i sestra su blokirane u inostranstvu i nemaju način da dođu. Sa suzama o očima i večnim bolom apelujem na narod da se probudi i ne bude instrument kojim se manipuliše – pisao je tada Đurić.

Ko je bio Ljubiša Đurić?

Poslednjih godina živeo je i radio u Beogradu i Parizu, bio je član ULUS-a, SULUJ-a i udruženja francuskih umetnika „La maison des artistes“, i ostavio trag na srpskoj i evropskoj umetničkoj sceni.

Za svoje bogato umetničko stvaralaštvo ostvojio je mnogobrojne nagrade i priznanja, među kojima nagradu „Cvijeta Zuzorić“, Nagradu grada Beograda, prvu nagradu Cetinjskog salona i druge.

Ljubiša Đurić bio je osnivač jedinog simpozijuma za dizajn nakita u Srbiji „MajdanArt“, a kao glavni dizajner nakita u „Zlatari Majdanpek“ radio je više od 30 godina i dizajnirao više od 200 kolekcija nakita.

Đurić je rođen 1949. u Majdanpeku, završio je Višu pedagošku školu u Beogradu, a zatim diplomirao i magistrirao u klasi profesora Dragana Lubarde na Akademiji likovih umetnosti u Beogradu 1985. godine. Studirao je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Priredio je brojne samostalne i bio učesnik na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Poslednjih godina radio je na ciklusima pod nazivom „Rađanje“.

izvor: direktno.rs