Uncategorized

EVROPA NA KOLENIMA: Našem kontinentu preti ubrzana islamizacija!

Hoće li sigurnosna slika na ulicama evropskih gradova biti promenjena. „Uspavane napadače“ probudio talas islamista. Broj muslimana do 2050. raste sa 7,4 do 14 odsto.

Francuska je ovih dana obeležila tužnu godišnjicu od atentata islamskih terorista koji su Pariz i okolinu pre četiri godine zavili u crno, kada je u seriji napada ubijeno 130 ljudi i više od 350 ranjeno. Najveći broj ovih terorista prethodno je stigao u Zapadnu Evropu kao – izbeglice.

Nisu, naravno, migranti krivi zbog činjenice da se u njihove redove ubacuju i radikalni elementi. Ali činjenica je da se terorizam odomaćio otkako je s Bliskog istoka krenuo talas ka evropskom eldoradu.

Ubačeni elementi su indoktrinirali domicilne „uspavane napadače“ koji i dalje prete bezbednosti, menjajući zauvek sigurnosnu sliku na ulicama evropskih gradova.

Nije samo terorizam, kao direktna pretnja, razlog za glavobolju. U menzama nekih škola se prilagođava jelovnik i izbacuje svinjetina, roditelji negde odbijaju da se devojčice kupaju s dečacima u bazenima, dok su neki delovi prigradskih naselja prava geta u kojima slobodnije obučena devojka u mini-suknji od lokalnih kaida može da doživi silne neprijatnosti.

Bilo je i onih koji su u takvoj sredini pozdravljali atentate i širenje Islamske države u Siriji i Iraku.

Jedno od osnovnih pitanja koje danas zaokuplja Stari kontinent je da li Evropi preti opasnost od islamizacije. Na to je, uostalom, svojim „proročkim“ romanom „Pokoravanje“ ukazao i čuveni francuski pisac Mišel Uelbek, koji je u bliskoj budućnosti kao predsednika Francuske video radikalnog muslimana, a njegovu zemlju islamizovanu.

Procenjuje se da danas u Francuskoj živi od pet do osam miliona muslimana, od kojih oko tri i po miliona praktikuju verske običaje. Referentni američki Pen Research Center izašao je s podacima da bi broj muslimanske populacije do 2050. godine u Evropi mogao da poraste za 7,4 do čak 14 odsto, zavisno od toga kojim će se ritmom doseljavati. Tako bi Švedska mogla da ima čak više od 30 odsto islamske populacije, Nemačka i Austrija oko 20, a Francuska 18.

Koliko ova tema zaokuplja evropsku javnost, pokazuje i činjenica da je Uelbekov roman, tada, 2015. godine, za samo pet dana prodat u 120.000 primeraka, dok je mesec dana kasnije tiraž već iznosio 350.000, s najvećom prodajom u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.

Od tada, u Evropu su stigli milioni migranata. Prema zvaničnim podacima Evropskog statističkog zavoda Eurostat, u 2015. godini na teritoriju EU ušlo je 2,4 miliona ljudi iz trećih zemalja, u 2016. dva miliona, a 2017. ponovo 2,4 miliona. Samo Nemačka je te godine primila blizu milion izbeglica, što je, procenjuje se, koštalo funkcije kancelarku Angelu Merkel. Njihov broj sada opada, ali je za kritičare on i dalje ogroman.

Treba istaći da ovi podaci ne obuhvataju migrante samo iz Afrike i Azije ili islamskih zemalja, već iz čitavog sveta. Ipak, najveći broj zahteva za azil stiže iz najugroženijih područja, kao što su Sirija, Avganistan ili Irak. Važan podatak u tome je da je polovina migranata mlađa od 28 godina.

Iako su oni koji pristižu većinom uzorni građani, retko ko od njih je spreman da odmah prihvati lokalna pravila, i veliki broj njih živi po navikama i običajima koje su doneli sa sobom, kada je u pitanju sekularni način života.

Sve to je znatno ojačalo nacionalne i desničarske političarske snage u celoj Evropi. EU se podelila na one zemlje koje prihvataju emigrante i one, poput Višegradske grupe, koje se tome oštro protive. U pitanje su dovedeni i osnovni stubovi postojanja EU, kao što je sloboda kretanja, gde neke države svesno suspenduju Šengenski sporazum daleko duže od dozvoljenog perioda. Granice se vraćaju, a to lako može da se vidi, na primer, već posle nekoliko kilometara vožnje auto-putem, kada se iz Austrije pređe u Nemačku.

Čak je i tibetanski duhovni vođa dalaj-lama letos izazvao dosta polemike upozoravajući EU da bi mogla da postane muslimanska ili afrička. Oni koji se zalažu za dolazak migranata, kažu da će ovako biti nadoknađena potreba za deficitarnom radnom snagom.

Početkom prošle godine, prema trenutno dostupnim podacima, među 512 miliona žitelja EU, 22,3 miliona, odnosno 4,4 odsto su bili žitelji trećih zemalja. Ali ne treba zanemariti ni podatak da su pomenute 2017. godine zemlje članice EU dodelile čak 825.000 državljanstava.

Bilo je čak i podataka o oko 18 miliona pridošlica u celoj Evropi za poslednje četiri godine, ali su u tu brojku uračunata i unutrašnja pomeranja došljaka iz jedne u drugu evropsku zemlju.

Izvor: Novosti