Srđan Popović: Ne radujemo se stradanju Aljberta Krasnićija, iako je on ubica mog brata Dimitrija
Srđan Popović, rođeni brat sedamnaestogodišnjeg mladića Dimitrija, ubijenog u centru Gračanice 5. juna 2004. godine, prethodnih dana se podsetio tog tragičnog događaja, nakon vesti da je čovek koji mu je usmrtio brata i sam ubijen u obračunu u Prištini.
„Šta da kažemo. I to je jedna tragedija, ali nas boli naša, jer smo bez ikakvog razloga i povoda ostali bez jednog mladog života. Dimitrije je bio mladić pun radosti, vedrog duha, vredan, i sa planovima za budućnost koju nije dočekao“, odgovorio je Popović na pitanje „Novosti“, kako komentariše smrt Aljberta Krasnićija, koji je osuđen za ubistvo njegovog brata.
Aljberta je pre nekoliko večeri, prema navodima medija na albanskom jeziku, ubio otac. Kako je policija saopštila, povodom ubistva uhapšen je Skender Krasnići, a pronađeno je i oružje iz kojeg je pucano.
Međutim, Popovići koji su ostali bez sina i brata, neće da komentarišu tragediju dželata njihovog Dimitrija. Ne žele da se svete ili raduju jer kažu – tragedija je tragedija! Ali, ne prestaju da žale i spominju Dimitrija koji je, kako su isticali i proteklih godina prilikom obeležavanja godišnjice njegovog ubistva, bio njihova nada i uzdanica.
„Naš Dimitrije je ubijen u sedamnaestoj godini. Nije dočekao ni maturu, ni da ga majka oženi“, oplakivala je Jorgovanka sina prilikom jedne od godišnjica.
Njegov brat Srđan, koji je aktuelni gradonačelnik Gračanice, opominje da je Dimitrije žrtva bezakonja, ali i da mora biti opomena za naredne generacije da se ovakva brutalna ubistva na nacionalnoj osnovi, usmerena prema Srbima, ne smeju više dešavati na KiM.
„Ono što se dogodilo Dimitriju nikada nikome ne bih poželeo. Niti takvu patnju porodici, jer je na najsvirepiji način prekinut jedan život. Iako je naša porodica iz Gračanice, do 1999. živeli smo u Prištini, a potom kada su svi Srbi izbegli iz grada vratili smo se u Gračanicu. I baš kada smo pomislili da će prestati sa kidnapovanjima i ubistvima Srba, koja su obeležila tu nesrećnu 1999. godinu, kao grom iz vedra neba snašla nas je Dimitrijeva smrt“, kaže Popović, dok se priseća bliskosti sa bratom koji mu je poveravao mladalačke tajne i planove.
Popović se priseća kako je bio veoma blizak sa svojim bratom koji je, iako tinejdžer, već bio veoma zreo za svoje godine:
„Voleo je medicinu koja mu je bila prva ljubav, ali je imao sklonosti i ka pisanju tekstova, za sport… Često se šalio sa majkom da će je kada postane lekar lečiti“, rekao je on.
Gradonačelnik Gračanice sa žaljenjem konstatuje da je njegov brat bio žrtva iživljavanja mladih Albanaca koji su se vozili te večeri kroz grad. Dimitrije je ubijen hicem iz vatrenog oružja koji ga je pogodio u predelu glave dok je sa drugovima ispred kioska brze hrane čekao da poruči sendvič. Hice iz vatrenog oružja ispalio je Aljbert Krasnići koji je automobilom marke „audi“ došao sa drugom iz Prištine, gde su se prethodno šalili da će otići da ubiju nekog Srbina!
„Nikada neću zaboraviti tu bol i taj šok koji smo doživeli roditelji i ja kada su nam Dimitrijevi drugovi javili da je ubijen. Bol ne jenjava, a na sve načine nastojimo da zadržimo sećanje na njegovu nevino prolivenu krv, na našeg Dimitrija koji je tek počeo da se raduje životu“, kaže Popović.
Podseća da je u centru Gračanice sagrađena kapela u znak sećanja na njegovog brata koja je nedavno i oslikana. Inače, jedna od ulica u Gračanici nosi ime Dimitrija Popovića, a svake godine se održava i memorijalni fudbalski turnir.
izvor: novosti.rs