Мигранти Мухамед и Атуса прешли у православље и постали Михаило и Теодора

Михаило и Теодора не желе да оду у земље запада, већ своју будућност виде у Србији. Обоје су високообразовани, а Михаило је у Ирану радио као историчар умјетности и археолог

Мигранти Мухамед и његова супруга Атуса из Ирана, који бораве у Центру за азил у Бањи Ковиљачи, почетком године су у цркви Покрова пресвете Богородице у Лозници узели православну вјеру и добили имена Михаило и Теодора.

А док чекају завршетак процеса за добијање азила у Србији, 9. децембра у Београду одржаће прву изложбу заједничких слика и рукотворина.

У соби од само пет квадрата налази се привремни дом, али и мали атеље Мухамеда и Атусе, односно Михаила и Теодоре.

Сликањем и бакрорезом, кажу, покушавају да се осјете корисним, али и да прекрате вријеме које проводе у Центру за азил, причају за “РТС”.

“Сликањем и калиграфијом бавим се још од детињства. Сликам мотиве из персијске поезије, која је веома важна за наш народ, и на тај начин покушавам да направим везу између Ирана и Србије. На мојим сликама налазе се и коњи, који су моја велика љубав, јер сам био првак у јахању, али и портрети жена које симболишу љепоту”, каже Мухамед, односно Михаило, из Ирана.

Михаило и Теодора не желе да оду у земље запада, већ своју будућност виде у Србији. Обоје су високообразовани, а Михаило је у Ирану радио као историчар умјетности и археолог.

У Србији бораве већ више од годину дана, а 10. децембра обиљежиће и крсну славу – светог Јакова Персијанца.

“Мислим да је Србија сигурна и лијепа земља. Волим ваш народ, веома сте љубазни и пријатељски настројени. Стекао сам много пријатеља овдје и могу рећи да се осјећам као код куће”, наводи Михаило за “РТС”.

“Затражили смо дозволу за азил у Србији и уколико је добијемо, планирамо живот ван азила, свој дом и породицу. Наставићемо да се бавимо умјетношћу, и да покушамо да српском народу приближимо културу Ирана”, истиче Атуса, односно Теодора.