Top

ПОТОП ЈЕ НА КОРАК ОД НАС: Научници испод Гренланда открили нешто језиво, што диже ниво мора за 7 метара! (ВИДЕО)

Научници су одавно знали да веће температуре ваздуха доприносе одмрзавању ледених површина на Гренланду, а нова истраживања открила су нову претњу која напада лед одоздо.
Топле океанске воде које се крећу испод огромних глечера појачавају и убрзавају њихово отапање, преноси CNN. Ово откриће објављено је у понедељак у часопису Натуре Геосциенце након научног проучавања једног од многих „језика“ на леду у подручју ледењака Ниогхалвфјердсфјорден на североистоку Гренланда.

Ледени језик је лед који лебди на води не одвајајући се од леда на копну. Огроман језик који су проучавали научници дугачак је скоро 80 ​​километара. Студија је открила подводну струју широку скоро два километра, где је топла вода са Атлантика могла тец́и директно до глечера, доводећи огромне количине топлоте у контакт са ледом, што је убрзало отапање ледењака.

„Сада је јасан узрок овог брзог распада“, каже Жанин Шефер, океанограф из Немачког института Алфред Вегенер који је водио тим истраживача. Научници су открили сличну струју у близини другог гренландског глечера где се огромни ледени језик одломио и упутио се ка океану. Одмрзавање огромних количина леда на Гренланду тренутно је највец́и покретач раста глобалног нивоа мора, а према децембарској студији часописа Натуре, ледени покривач Гренланда раствара се седам пута брже од 1992.

Тај ледени покривач има довољно воде да подигне ниво мора више од седам метара . Рекордни нивои забиљежени су на вец́ем дијелу Арктика прошлог љета, што је узроковало топљење 11 милијарди тона ледене површине Гренланда за само један дан, упозоравају научници. Само у јулу ледена капа Гренланда изгубила је 197 милијарди тона леда, каже Рут Мотрам, климатолог из Данског метеоролошког завода. Температуре воде такође су обориле рекорде у 2019. години. Према студији објављеној у часопису „Аdvances in Amtospheric Sciences“, температуре океана прошле године су биле 0,075 степени Целзијуса изнад просека 1981-2010.

Топлота коју данас апсорбују светски океани генерирала би отприлике пет атомских бомби бачених на Хирошиму, под условом да су у сваке 25 година биле бачене сваке секунде. Топлији океани утичу на морски живот и могу резултирати падом улова у деловима света у којима су рибе главни извор хране.