Извештаји ЦИА: Тито је спроводио Черчилов план да Србију сведе на Београдски пашалук

Титова Југославија била је саставни део западног блока – у суштини, мада не и по форми. Џорџ Кенан, угледни амерички дипломата, који је био један од твораца тзв. „стратегије обуздавања“ Совјетског Савеза ( када си суочен са државом против које не можеш да уђеш у непосредан сукоб, обуздај могућност њеног ширења да би је приморао да пристане на твој поредак ствари или да се уруши изнутра ), од 1961. до 1963. био је у Београду, заступао Титов режим пред челницима САД, поздравио Покрет несврстаних ( који је одвојио многе земље Трећег света од Источног блока ), и показао да је у СФРЈ владао тзв. „тито – комунизам“, или тоталитарно – дизнилендовски „кока – кола социјализам“ ( прецизан израз Радине Вучетић ). Шта нам се десило, рекао је, у интервјуу Донку Ракочевићу, Жарко Видовић:“Ми смо кажњени, јер смо мирно допустили да нас Тито успава и корумпира од 1944. године, уз помоћ савезника. Мирно смо допустили да одвоји Косово америчким новцем. Тито је купио од нас Косово и поклонио га Албанцима нарко-дилерима. Тито је спроводио Черчилов план да обнови подунавски простор Аустроугарске монархије и да Србију сведе на Београдски пашалук. Ми смо то мирно гледали. За нас је важнија била држава од Цркве и десио нам се пораз.”

Доносећи извештај CIA из 1966, о смени Александра Ранковића, уочавамо не само да је то озбиљна анализа, него и да је у питању, макар суптилно, стајање на Титову страну – Ранковић је „чврсторукаш“ и „централиста“, а Тито је реформатор кога треба имати у виду. Било како било, закључак је јасан: Југославија ће се, после Брозове смрти, распасти.

Смењивањем свог очигледног наследника Александра Ранковића, југословенски лидер Јосип Броз Тито изазвао је велику реорганизацију партије и владе. Истовремено, Тито је покренуо и друге мере усмерене на убрзано спровођење своје либералне политике. Ефекат ових потеза јесте суочавање његовог режима са највећом кризом од избацивања Југославије из Информбироа 1948. године.

Титове мере биле су изазване открићем да је Ранковић интензивно користио тајну полицију како би обезбедио свој успон на највише место у држави. Иако је Тито очигледно био свестан далекосежних последица своје реакције, ипак је одлучно деловао против Ранковића и оних конзервативних елемената који су се окупили око њега, настојећи да омету политичке, друштвене и економске реформе.

Борба за положај Титовог наследника поново је отворена, осетљиво национално питање узбуркано, а положај и утицај бивших партизана у режиму поткопан. Уколико би Тито у блиској будућности умро или постао неспособан за вођење државе, ови би проблеми постали извор озбиљне политичке нестабилности.

Смена Ранковића

Одлука о смењивању Ранковића и његовог главног присталице – надзорника тајне полиције Светислава Стефановића – са партијских и државних функција донета је у јуну и објављена на четвртом пленуму партије 1. јула. Изгледа да је Тито деловао нагло, јер је дозволио Ранковићу да у априлу предводи југословенску делегацију на XXIII конгресу Комунистичке партије Совјетског Савеза, као и да у мају обави званичну партијску посету Пољској.

Ранковић је јавно оптужен да је користио тајну полицију (СДБ) ради јачања сопственог положаја и супротстављања политици режима. Тито и други највиши функционери на пленуму у јулу оптужили су тадашњег потпредседника и секретара партије да је своје следбенике из СДБ постављао на важне положаје у целој партији и државном апарату.
Сама СДБ оптужена је да делује као сила изнад друштва и партије, да се меша у политичка питања и покушава да застрашује водеће државне и партијске функционере.

ВИШЕ ЧИТАЈТЕ НА ПРАВДА.РС

ФОТО: ПРИНТСКРИН YOUTUBE