Autofagija nacin da iscistite svoj organizam

Zamislite da svaka ćelija u našem telu ima sopstveni sistem za reciklažu. Kada se u njoj nagomilaju oštećeni proteini, istrošene ćelijske strukture ili drugi „otpad“, aktivira se proces poznat kao autofagija. U doslovnom prevodu „samojedenje“.

U pitanju je prirodni mehanizam kojim ćelije razgrađuju i ponovo koriste svoje stare ili neispravne delove u trenucima stresa ili nedostatka hranljivih materija.

Poslednjih godina autofagija je privukla pažnju naučnika, naročito zbog činjenice da se ona pojačava tokom perioda gladovanja i povremenog posta. Kada organizam ostane bez stalnog dotoka hranljivih materija, ćelije prelaze u režim štednje i počinju da koriste sopstvene rezerve. U tom procesu uklanjaju oštećene komponente i recikliraju ih kako bi stvorile nove.

Značaj autofagije toliko je veliki da je japanski biolog Jošinori Osumi, 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za otkrivanje mehanizama koji stoje iza ovog procesa. Njegova istraživanja pokazala su kako ćelije prepoznaju, pakuju i razgrađuju sopstvene oštećene delove, čime je otvoren potpuno novi pravac istraživanja starenja, neurodegenerativnih bolesti, dijabetesa i raka.

Institut Paster je 2024. godine objavio razultate istraživanja u kom su naučnici pisali o uspešnoj reprodukciji jednog od ključnih koraka autofagije koji su sproveli u laboratorijskim uslovima.

Oni su pokazali kako se formiraju specijalne strukture membrane koje funkcionišu poput sićušnih „vreća za smeće“, skupljaju ćelijski otpad i kasnije ga razgrađuju i recikliraju.

Otkriće, kako navode, jednog dana bi moglo da pomogne u razvoju lekova koji stimulišu autofagiju kod bolesti povezanih sa starenjem, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Autofagija nije važna samo za uklanjanje otpada. Ona predstavlja i svojevrsnu kontrolu kvaliteta ćelija. Prema stavu stručnjaka sa Klivlend klinike, ovaj proces omogućava ćelijama da uklone nefunkcionalne delove, oslobode prostor i efikasnije obavljaju svoje zadatke. Međutim, kako starimo, autofagija postaje manje efikasna, pa se oštećene komponente postepeno „nagomilavaju“.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da autofagija ne treba da se posmatra kao čudesni mehanizam za podmlađivanje. Iako se aktivira tokom posta i verovatno doprinosi nekim benefitima koji se povezuju sa povremenim gladovanjem, nauka još nema dovoljno dokaza da se namerno izazivanje autofagije može preporučiti kao univerzalna strategija za produženje života ili prevenciju bolesti.

Ono što je sigurno jeste da naše ćelije poseduju sofisticiran sistem „spremanja“. A zahvaljujući radu japanskog nobelovca, danas mnogo bolje razumemo kako proces autofagije pomaže organizmu u održavanju funkcionalnosti.

Sadržaj ovog teksta ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja medicinski savet, dijagnozu niti preporuku za lečenje. Informacije o narodnim, biljnim ili alternativnim metodama ne mogu zameniti savet lekara. Pre primene bilo koje terapije, obavezno se posavetujte sa nadležnim zdravstvenim stručnjakom i ne sprovodite terapije na svoju ruku.