Поучна прича: Старе ципеле

Млади студент је отишао у шетњу са својим професором. Док су шетали и разговарали, угледали су на супротној страни пута пар старих ципела које су изгледа припадале сиромашном сељаку који је радио на оближњем пољу и управо је завршио свој посао.

Студент је рекао професору: „Хајде да се нашалимо са овим сељаком. Сакрићемо му ципеле, а затим ћемо се сакрити иза неког жбуња и гледати шта ради док их тражи.“

Професор је одговорио: „Дечко, никад се не шали на рачун туђе несреће и беде. Али пошто си богат, можеш себи пружити још веће задовољство од овога. Стави златник у сваку ципелу, а онда ћемо се сакрити у жбуњу и гледати његову реакцију.“

Студент је то урадио и обојица су се сакрили иза оближњег жбуња. Сељак је завршио свој посао и убрзо је дошао са поља до места где је оставио ципеле и капут. Док је облачио капут, ставио је једно стопало у ципелу и осетио нешто унутра. У почетку је помислио да је то каменчић, али је убрзо схватио да је то златник.

Зачуђено је погледао златник, окренуо се, а затим га неко време замишљено посматрао. Поново се окренуо, али никога није видео. Ставио је новчић у џеп и кренуо да обује другу ципелу. Али на своје велико изненађење, и у њему је пронашао златник. Одједном су га емоције савладале и пао је на колена, подигао главу ка небу и почео да изговара молитву захвалности. У својој молитви поменуо је своју тешко болесну и беспомоћну жену, своју децу која нису имала ни хлеба за јело, а сада ће, захваљујући невидљивој руци која му је послала златнике, коначно бити спасена.

Студент је стајао тамо дубоко дирнут и са сузама у очима.

Професор га је упитао: „Да сте се нашалили са њим, као што сте намеравали, да ли би вас то учинило срећнијим него што сте сада?“

Младић је одговорио: „Професоре, дали сте ми лекцију коју никада нећу заборавити! Сада заиста разумем речи које раније нисам разумео: Блаженије је давати него примати!“

Зато, када можеш да учиниш добро дело, немој се покајати. Само следи пут правих вредности.