Rade i Miroslava imali su fenomenalan život u Americi, ali svoje rodno selo kod Kraljeva nikada nisu zaboravili

Za kratko vreme domaćinstvo je dobilo novo i lepše ruho, kako i pristaje srpskim domaćinima, na zadovoljstvo rodbine i komšija

Od početka šezdesetih do kraja osamdesetih godina prošlog veka,iz Pekčanice, jednog od najvećih i najstarijih kraljevačkih sela, otišla je gotovo polovina stanovništva, najviše u inostranstvo ali i u gradove širom naše zemlje i bivših jugoslovenskih republika. Poslednjih godina oni koji su otišli ili njihovi naslednici obnavljaju kuće u rodnom kraju, a neki razmišljaju i o povratku.

Ugledni pekčanički domaćini Rade i Miroslava Rakić pre četiri decenije sa dve mlađe ćerke odselili su se u Ameriku. Stari kraj nisu zaboravili.

Što Rade u starom kraju nije uradio za života, uspelo je njegovoj supruzi, ćerkama i njihovim porodicama.

Vesna Jablanović iz Čikaga kaže da potomstvo treba da zna odakle potiče.

– Nije nam žao novca, sve nam se ovde sviđa, narod, priroda – kaže suprug Rade Jablanović.

Rade Jablanović Foto: Printscreen/ RTS

Za kratko vreme domaćinstvo je dobilo novo i lepše ruho, kako i pristaje srpskim domaćinima, na zadovoljstvo rodbine i komšija.

– Meni je veoma drago što su povratnici došli da obnove svoje roditeljsko imanje i gazdinstvo, a možda u njima nađem i nekog pomeljara – kaže seoska vodeničarka Verica Kaplarević.

Radojica Radovanović sa suprugom i sinovima najpre je obnovio očevu vodenicu stariju više od veka i po, zatim pomoćne objekte i nasleđenu roditeljsku kuću građenu 1926. godine.

– Mislim da više ovakvih slučajeva mogu da vrate postepeno život u selu – kaže Radojica.

Meštani kažu da u selu može biti i lepše i bolje, samo da je još zaposleniji seoski matičar Milutin, da više upisuje u knjige venčanih i rođenih nego do sada.