Ко су другосрбијанци и како су настали
Ко су другосрбијанци? Како у последње време све више људи пита ко су другосрбијанци, реших да напишем нешто о томе, а колико видим термин је почео и да се злоупотребљава.
Укратко, другосрбијанци су аутошовинисти, они који презиру „свој“ народ, а љубе скуте нашим џелатима. Сами себи су то име дали. Термин је настао од квази елите случајних Срба, и сада је ушао у обични свет.
Нама дође користан да би се дистанцирали од њих, и то је једина подела међу Србима коју подржавам. Јер највећи непријатељи Србије имају српско име и презиме.
У неком ширем смислу, другосрбијанци су неокомуњаре, које продају веру за вечеру. Неолиберали који усвајају англицизме као нешто сасвим „кул и модерно“, да би ухватили корак са „нормалним западним светом“ (који нас је нелегално и милосрдно бомбардовао). Они се стиде срБске традиције, опанка, и свог сељачког порекла, али не могу да се ослободе паланачког малограђанског комплекса.
Они се свађају данима да ли се пише србски или српски, то им баш боде очи, али не смета им што се СрБљановићка не презива СрПљановић, или хабзбуршка монархија не зове хаПСбуршка монархија.
Они дају подршку Загребу после земљотреса, док у пожару који је однео 6 живота у Београду, не дају ни пет пара. Они су титови југопатофили. И даље верују у бајку звану „братство и јединство“.
Они купују бурек подршке у Борчи код Албанца а, који показују рукама двоглавог орла. Са друге стране Албанац апотекар, који је недвано спасио једног Србина тако што му је дао вештачко дисање (у време коронавируса) не сматрају за ништа посебно, он за њих није херој, јер ето, спасио је живот Србину. Понеки и поделе ту вест, али у циљу лизања са Албанцима, а не у циљу честитке човеку који је спасио живот једном Србину.
Они купују бурек на велики петак, и то радосно „шерују“ на твитеру. Смета им „лизање кашичице“. Они мисле да су паметнији од свих јер не верују у Бога. А оне који верују сматрају примитивцима из средњег века. А не зна, несој, да је рецимо Михаило Пупин велики светски научник, био велики верник и редовно ишао у цркву. Да је Никола Тесла био велики националиста, као и Иво Андрић.
Они сматрају да је НАТО хуманитарно интервенисао а не направио злочин, они сматрају Милицу Ракић колатералном штетом, ако је уопште и помену. Они су жене у црном, НАТО лобисти и пропагандисти. Они говоре како уранијум којим су нас засули није штетан, још ће да нас убеде и да је лековит. Касетне бомбе које су забрањене, су за њих биле неопходност.
Они КосМет не сматрају нашом колевком, већ нашим тешким теретом који нас спречава да уђемо у Европу.
Они су, једноставно речено, домаћи издајници и страни плаћеници(или само корисни идиоти). Они су канцер Србије, који нам не даје да се усправимо, док упорно мантрају како су управо ови други највећи терет овој земљи. Ти други су патриоте, и националисти који воле мајку Србију, све оно што је супротно од њих, тако да логично је да ће на њих свалити сву кривицу. Њима смета што сви „лижу исту кашичицу“ приликом причешћа, али не смета им да се жвалаве са певаљком у кафани. Смета им литургија за Васкрс, уз поштовање свих мера, али им не сметају пуни аутобуси, продавнице, банке, фабрике, сада су отворили и теретане и фризерају. Њима смета православље, „турбоверници“ и црква највише од свега. Они користе инфилтриране комуњаре качавенде, да би цркву наружили и представили све свештенике таквима, иако је у питању мањина.
Они су другосрбијанци, за њих смо ми криви за све.
Ако сте се нашли негде у овим редовима, не мора да значи да сте другосрбијанац. Изузеци увек постоје, можда сте само пали под утицај „мејнстрим“ медија (како режимски тако и „опозиционих“) који су под њиховом контролом. Признајем мало сам и накарикирао, да би јасније раздвојио оне који нагињу друосрбијанштини, од људи којима је отаџбина искрено у срцу.
Постоји два типа другосрбијанаца, једни су плаћени да то буду, а други то раде бесплатно (корисни идиоти).