НУКЛЕАРНЕ БОМБЕ У СЕНЦИ КОРОНЕ? Док се свет бори против пандемије, Иран у тишини ради на смртоносном оружју

Иран је у среду прошле недеље у великој сланој пустињи лансирао ракету „Гхасед“ (Гласник), која је, како је званично саопштено, транспортовала извиђачки сателит у свемир. Технологија која је том приликом тестирана могла би, међутим, да послужи и за производњу нуклеарних ракета дугог домета, а има и других наговештаја да Техеран користи заокупљеност светске јавности пандемијом корона вируса како би интензивније него икад развијао нуклеарни програм

Иранска балистичка ракета (Фото: Јутјуб)

Научници верују да ће Иран за неколико месеци можда бити у прилици да прави нуклеарне бомбе, пише немачки „Велт“.

На први поглед, Иран је екстремно ослабио због пандемије. Према званичним подацима од ковида-19 до сада је умрло око 6.100 људи, а независне истраживачке организације још су у марту избројале 15.000 мртвих. Међутим, чини се да Техеран баш сада инвестира значајне ресурсе у нуклеарни програм.

– Све говори у прилог томе да је Иран сада посебно убрзао обогаћивање уранијума – каже физичар Дејвид Олбрајт, председник Института за науку и међународну безбедности (ИСИС), једног од најугледнијих института за проучавање оружја за масовно уништавање.

Нуклеарни споразум, који су државе с правом вета у Савету безбедности и Немачка испословале са Ираном 2015, требало је да осигура да Иран остане удаљен најмање годину дана од тзв. „тачке пробоја“, тачке у којој би нека земља могла да пробије баријеру међународних система за контролу и направи атомску бомбу. Од када су Сједињене Државе 2018. иступиле из споразума ни Техеран више не поштује његове одредбе.

– Прошле године, Иран је био удаљен од те тачке шест до десет месеци, а сада је удаљен само 3,1 – 4,6 месеци – објашњава Олбрајт.

Његови подаци нису пуке процене, већ се заснивају на подацима Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА), која, барем делимично, надгледа ирански нуклеарни програм и на месечном нивоу објављује извештаје о Ирану, пре свега о нивоу обогаћивања уранијума: радиоактивни минерал прерађује се у центрифугама како би садржао више атома који се лакше цепају. Тако обрађени уранијум може да послужи за цивилне реакторе, а уз већи степен обогаћивања и за производњу бомби. Подаци ИАЕА показују да је Иран последњих месеци значајно повећао залихе уранијума, али и број центрифуга, преноси „Велт“.

Своје уверење да је ирански нуклеарни програм пре свега намењен у војне сврхе Олбрајт образлаже техничким разлозима:

– За рад реактора потребна је велика количина горива, количина коју Иран не би могао да обогати чак и ако би даље повећавао број центрифуга – каже физичар и додаје да „ирански програм обогаћивања има смисла само ако је циљ да се добије релативно мала количина високобогаћеног уранијума неопходна за нуклеарно оружје“.

За бомбу је потребно око 25 килограма обогаћеног уранијума. Иран је до сада поседовао само слабо обогаћени уранијум, али управо у последњих неколико месеци ниво обогаћивања значајно је повећан: уместо на 3,5 одсто, углавном на 4,5 одсто.

– Већи степен обогаћивања значи и да је за производњу 25 килограма уранијума за војне сврхе потребна мања количина минерала, тачније свега 900 килограма слабо обогаћеног уранијума – објашњава Олбрајт у најновијој студији о „тачки пробоја“ и додаје да је ту границу Иран прекорачио у фебруару. Према томе, сада треба само даље да повећава ниво обогаћивања како би уранијум постао употребљив у оружане сврхе.

Руководство у Техерану још није донело одлуку о производњи атомске бомбе, али очигледно желе да обезбеде сва средства како би то могли да ураде када то одлуче, преноси „Велт“. Оно што им за сада недостаје јесте, пре свега, нуклеарни експлозив за бомбу, а најновији, још необјављени, подаци ИАЕА показују да Иран убрзава обогаћивање уранијума.

Извор: Блиц